ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ – Ћук Муња спреман за први лет
Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује пример који се у Лозници догодио у протеклих месец дана. Пас Чупко пронашао је тек излеглог ћука, о томе сигнализирао својим власницима, који су потом успели да спасу малу птицу, сачувају је од сигурне смрти и оспособе је за први лет
Ћук, који је одмах од својих спасилаца добио име Муња, нађен је 9. јула, после велике олује, на бетону у парку иза градске библиотеке. Нањушио га је, током редовне шетње, пас познат као Чупко Синдикалац, својевремено одведен у азил као агресива, a којег је потом удомила Лозничанка Моника Ерић.
– Да, ми смо спасли Чупка, а он Муњу, тако то, ваљда, иде. Ћук још није имао ниједну перушку и ходао је само уназад. Нисмо знали шта да чинимо, уследило је распитивање, учење, звање у помоћ разних друштава за заштиту птица, сова, свих редом. Научили смо да ћукови једу пилећу џигерицу и млевену јунетину (ха, није ни Муња наиван), воле купње, али преживљавају само ако су добри ловци, а то је значило да му треба донети жив плен – прича Моника Ерић о својим првим искуствима у дружењу са малом совом.
Није било нимало пријатно, каже она, али требало је Муњу оспособити за живот и да се врати својој породици. Комшије су се такође ангажовале па су сви куповали црве и глисте, хватали скакавце и доносили их Муњи на трпезу.
– Мали је прилично трапав, гледа у то нешто што се мрда, а онда скочи на црва и буквално га одува, па се онда чуди где је црв побегао. Пошто птице брзо расту и овај момак се пред нашим очима претворио у озбиљну грабљивицу, али, као такав, мора да научи и да лети. Сачекали смо прво перје, назирала су се и крила, али, махао је јадничак и само правио промају – објашњава детаљно, мало и кроз шалу Муњина спаситељка додајући да је тих дана највише личио на онај аутић за децу, који се натегне уназад и пусти.
У почетку је само скакао, са пода на сто, са стола на вентилатор, а одатле на прозор. Дању спава, а наћу лудује, прича наша саговорница и каже да Муња често улеће у чинију с водом, која му замењује базен и ту прави хаос. Чучне неколико пута, а онда јуриша и прска цео стан. Вентилатор му је место за сушење јер та конструкција прија његовим канџама.
– Саветовали су нас стручни људи јер Муња је законом заштићена врста и не сме се држати у стану, да га не припитомимо превише јер неће желети да оде, а селица је и још мало треба да пакује кофере за Африку. Међутим, колико год се трудили, он се припитомио сам. Слеће на рамена и главе свих који му се нађу на путу. Обожава тенис, стане на сто и прати меч, све док не заспи. Зна и да тресне на стомак тада. Не знамо да ли птице тако спавају или он то учи од нас. Реагује на гласове и прилази да види шта се дешава. Када се деси да “нестане”, пошто се трудимо да што дуже буде пуштен, како би вежбао крила, онда је на прозору, у капуљачи дуксерице или на кревету, ушушкан међу јастуке. Често се питамо да ли је он стварно птица? Ето, код нас је месец дана – каже Ерићева.
Износили су га у међувремену напоље јер им је речено да тако треба. Муња је скочио на дрво, али није умео да слети. Кашљао је, а такав звук испушта када је гладан, махао је крилима и на свој начин дозивао у помоћ. Његови пријатељи – људи, морали су да се пењу на дрво по њега. У центру за заштиту сова су им објаснили да је ћук дупљар и да не може тек тако да се врати. Умро би од глади на тој грани јер је мали да полети до своје дупље, да лови и да преживи. Рекли су да га морају чувати барем месец дана, пре него му пожеле срећан први лет. То су и урадили, каже Ерићева и додаје да у наредних неколико дана планирају да пусте Муњу у нови свет. Признаје да су га много заволели, да им је помало тужно што ће се растати, али да схватају да и њему треба слободно небо и породица, а да су му они пружили само малу “помоћ пријатеља”.
– Када се као сасвим одрастао врати из Африке, наш прозор му је увек отворен, може свратити на ручак. Његове гримасе су за филм, толико је некада смешан. Тепали смо му Миле, Маслачак, Мећава (пошто једе као велики), али стасао је у праву момчину и зато остаје Муња и желимо да тако крстари небом – поручује Ерићева.
С. Пајић
Фото: Лична архива саговорника
ПРОЧИТАЈТЕ И…
МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА – Из Африке у Јадранску Лешницу
ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
