НАШИ СМО – Без репризе
Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника тренутних “руководилаца”, мисле да ће бити ушушкани довека, ако жмуре где и колико треба, а главу држе довољно ниско у односу на доњи део нечијих леђа, оцењују пре него што све добро провере, етикетирају исхитрено, па почну да пореде и неупоредиво. Инфантилна исхитреност.
Паметном је и комарац музика, другима ни рика слонова не помаже. Уосталом, дошло је време да ни оно др испред неког имена не значи увек оно што би требало, да диплома у случају неких јесте само парче папира без покрића, а и да све оно што се штампа одавно нису новине, као ни све што се емитује на малом екрану није телевизија, част изузецима. Време је судија, а кад довољно протекне, некима ће бридети образи када и у мраку стану пред огледало. Много смо неки чудан народ. Волимо крајности. Или нас заболе за све па нас ништа не занима. Ни шта је било, ни шта ће бити, а камоли зашто. Ничије мишљење не зарезујемо, знамо све најбоље, из свога рова не излазимо, иако се пуни водом. Главу не вадимо из песка. Незаинтересовани, или равнодушни. “Као да могу ја ту нешто да променим”. Онда често из немоћи прелазимо у безразложан бес па све терамо у тринаест слова. Нећемо ништа, нећемо ни оно што хоћемо. Јок, бре. Чекамо да ли ће први певац завршити у супи, или ће се изборити за бољи кокошињац. Ако цвркне, ко га шиша – будала, ако успе, јесте, али не би он да није било нас. Или гурамо нос где му није место, мислимо да се свет окреће око нас, да се сви баве само нама, уз кафицу претресамо не само домаћу, него и светску политику. Сви смо селектори (фудбал, кошарка…), сви бисмо да нам дају “само један дан одрешене руке” довели земљу “у ред”. Били бисмо много бољи председници, политичари, министри… море све и свако. Нажалост, у огромном броју случајева само и једино на речима. чекамо нека велика дела да се покажемо. Зато нећемо да подигнемо папир са улице, нећемо да пљунемо у канту него пљус на тротоар, нећемо да бацимо смеће у контејнер него поред њега, хоћемо да се гурамо преко реда, нећемо да окренемо страницу календара у кући, или канцеларији, иако је фебруар био пре пет месеци, ни да ставимо батерију у сат који не ради, “кад је све килаво који ће ми то да буде у реду”.
Углавном, најчешће нећемо што можемо, а хоћемо што не можемо. Резултат – укопани у месту, а дани пролазе. Свако мисли да је величина видљива из космоса. Мало је оних који су схватили да се без свакога може. Није се још родио тај после кога ће свет пропасти. Па оде и Тито, што често помене једна баба, па ми претекосмо, јес’ да смо се “распали”, али још мрдамо. Нема тога који живи довека, осим кроз своја дела, али и такве углавном цене када их нема. Много смо себи допустили да се опустимо, улењимо, следимо без тренутка промишљања да ли је ово баш све тако као што изгледа, има ли других начина, сигурнијих путева, бољих одлука. Лакше се препустити матици па кад звекнемо главом о камен рећи да нисмо ништа могли, струја била јака, а ниједном нисмо пробали да запливамо узводно, променимо смер. Заокупљенима прошлошћу и неизвесном будућношћу, измиче нам садашњост која неповратно одлази. Кад сиђемо са вртешке, схватићемо да је требало уживати у тренутку садашњем, ономе који се никада неће вратити, као ни наше године, детињства, младости, док смо јурили сутра, мислећи о јуче, промакло нам је данас. Накнадна памет не служи ничему. Само кајању. Могли смо, требало је, зашто нисмо, узалудна питања на крају приче која нема репризу. Као Скарлет, о много чему “мислићемо сутра”, само што много тога одговоре тражи данас. Сутра је не само касно, него и прекасно. За већину ствари. Зар не?
Некоме је комарац довољан да схвати, осталима нису ни крда. Али зато јесу они сами себи. Још да остале не дирају…
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
