НАШИ СМО – Болест

НАШИ СМО – Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен стоматологије не осете мирис тог одељења и не помисле да би барем требало редовно прати зубе, одржавати их, па ако треба и лечити или вадити.

Чудна је то реч и чудан осећај. Ето, моји родитељи су одрадили радни век у болници, заједно са колегама помагали људима, и зато се њима поносим. Поштовање имам и према другима који су одлучили да свој рад посвете лечењу људи, самим тим и проведу добар део живота међу зидовима болнице и са пацијентима који имају различите здравствене проблеме. Признајем, то би за мене била патња с којом бих тешко излазио на крај. Нечија болест и боравак у болници нешто је што ме увек избаци из ципела. Нажалост, сви у свом окружењу имамо некога коме треба медицинска помоћ, многима и од нас то треба, али подједнако потресно прихватамо и вести о болести оних који нам нису блиски пријатељи, које познајемо само са телевизије. Верујем да нема оног човека који није тешка срца и с дозом неверице прихватио вест о невољи (намерно избегавам реч болест) легендарног фудбалера и тренера Синише Михајловића. Овај велики спортиста, вољен у отаxбини и целом свету, сазнао је дијагнозу, али, истовремено, и чињеницу колико је цењен и вољен од колега, пријатеља, навијача и обичних људи.

– Постоје тренуци у животу када останете сами у борби наспрам противника којег је тешко савладати или када сте пред проблемом који је тешко решив. Тренутно живим у једном таквом тренутку. Али, осећам се веома срећно што знам да – нисам сам – упутио је емотивну поруку Михајловић путем медија.

Речи подршке стигле су и стижу Михајловићу са свих страна и то је оно што даје наду свакоме, додатну снагу да се суочи с реалношћу и крене даље. Хуманост проради кад је најтеже и било би добро да је тако и када је све у реду, не само кад закуца невоља на нечија врата. Пажња и љубав су нешто што не кошта, а може много тога лепог да пружи. Дечак поникао у Борову Селу, одрастао у Звезди, данас на месту тренера Болоње, започео је у понедељак борбу с тешким противником и верујем да ће га дотући до корена. Са друге стране, несрећним случајем, после саобраћајне незгоде у болници је завршио кошаркаш Црвене звезде и репрезентативац Србије Огњен Кузмић. Ова два случаја су ме подстакла да се у овој рубрици бавим болницом и болешћу. Тужно је што не прође дан а да свако од нас не чује неку ружну вест, да је неко близак оболео или доживео некакву незгоду. Зато би ваљало поразмислити о превенцији. Редовним лекарским контролама можда стекнемо предност над нечим што се тек захуктава, што би нас могло оборити, али борба мора бити и са пороцима који су, чини се, узели маха више него икада.

Наркоманија и алкохолизам постали су исувише “природна појава”. На било ком већем забавном скупу тешко се може срести особа без алкохолног пића у руци. Девојке парирају младићима. Пиво је замена за воду и сокове, а жешћа пића су већ нешто “конкретније”. Неприхватљиво је објашњење да се без алкохола не може провести, забавити или опустити. То више личи на кукавички синдром који некога спутава да покаже своје право лице, себе самог, онаквим какав јесте. Ако весео и срећан ниси без “допинга”, ни са њим, сигурно, бити нећеш. То потврђује и прича једног бившег наркомана који објашњава колико је дрога лажна. Он каже да када је први пут пробао “нешто јаче”, осетио је одлично расположење, невиђену снагу и самопоуздање, забаву какву до тада није доживео. Наредни пут је тражио исто. Није га нашао. Није тај први лажни осећај нашао ни после десет година коришћења “свега и свачега”, а болест га је стигла. Заблуда да живот може бити лепши уз наркотике и алкохол већ је дубоко закорачила на терен болести и зато јој се на време треба супротставити. Здравље је благо које се чува, само што то већина нас схвати тек онда када му оно буде угрожено. Зато барем не треба бити саучесник у његовом нарушавању.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Памплона

НАШИ СМО – Друг

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )