ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ ОРА “ПОДРИЊЕ КОЛУБАРА” – Кад су млади градили Лозницу

Овог лета навршава се 30 година откако су из Лознице отишли последњи бригадири, млади из свих крајева бивше Југославије који су током читаве деценије учествовали на Омладинској радној акцији (ОРА) “Подриње-Колубара”. Од 1978. до 1989. године, током лета, у три смене, акцијаши су градили водоводну мрежу, топловод, електро и ПТТ инсталације, путеве и подизали заштитни бедем поред Дрине

Средовечни Лозничани памте омладинске радне акције у нашем граду и дружења с бригадирима на траси, али и у насељима, која су током десет година мењала четири локације. Многи знају шта је изграђено од 1978. до 1989. године вредним рукама акцијаша, неки су то одавно заборавили, али треба подсетити да се омладински добровољни рад у Лозници развијао још од завршетка Другог светског рата. Своја сећања на радне акције у нашем крају, али и на учешће Лозничана на другим акцијама широм Југославије, изнео нам је Живота Исаковић, један од команданата ОРА “Подриње-Колубара”.

– Био сам командант 1984. године, када се бригадирско насеље налазило у ОШ “Петар Тасић” у Лешници. Много година раније, још после Другог светског рата, прве организоване бригаде из Лознице учествовале су у изградњи пруге Брчко-Бановићи и Шамац-Сарајево, онда на градњи ауто-пута Београд-Загреб и његовог продужетка ка Нишу и Скопљу. Млади су били надахнути завршетком рата и инспирисани новим плановима обнове земље – каже Исаковић и додаје да су Омладинске радне бригаде (ОРБ) из Лознице учествовале на свим радним акцијама, најмање једна током лета, а да се кулминација добровољног омладинског рада десила почетком седамдесетих година.

Лозница – Иванић-град

Исаковић истиче да су наши бригадири, углавном, постизали добре резултате и да није забележен ниједан случај да је бригада због недисциплине, нереда или неизвршавања радних задатака враћена. Враћале су се, како наглашава, са највишим признањима које је тада додељивала Савезна конференција Савеза социјалистичке омладине (СК ССО) као покровитељ и организатор свих ОРА. Још 1972. године основана је ОРБ “Братство-јединство”, коју су чинили бригадири из Лознице и побратимског Иванић-града у Хрватској.

– Та бригада је сваке године ишла на акције и подстакнута тим еланом и расположењем младих, наша Општинска конференција ССО је одлучила да организује ОРА у Лозници. То није зависило само од расположења омладине, већ су се морали створити и сви други услови. Пре свега економска оправданост, а заједно са руководством општине ваљало је проценити да ли би радна акција могла сама себе да финансира јер није било друге новчане помоћи. То је значило да покрије све трошкова организације од онога што уради, што наплати јер рад који се изводио је наплаћиван од предузећа и привредних субјеката. Од тога су покривани трошкови, пре свега смештај и исхрана, набавка бригадирске униформе и опреме, организација културно-уметничких програма, али и посета историјским местима. Организовање акције требало је да одобре Републичка конференција ССО Србије и Савезна конференција ССОЈ јер без тога се није могао добити статус ОРА – каже Исаковић и подсећа да је током акције организован и образовно-васпитни рад и да су многи тако завршавали курсеве за заваривача, бравара, као и ауто-школу.

Прва ОРА у Лозници

Лозница је 1978. године први пут организовала ОРА “Подриње Колубара”, пошто је са Међуопштинском конференцијом омладине договорено да буду три бригадирска насеља у Шапцу, Ваљеву и Лозници. У сваком од насеља требало је да буде по шест бригада. Једино је опстала и деловала десет годна радна акција у Лозници, све до 1989. године. Исаковић каже да је главни задатак тих првих година организовања ОРА била топлификација града и градња водоводне мреже. Тада је две трећине општине покривено здравом градском водом за пиће и то је рађено неколико година. Постављан је ПТТ коаксиони кабл од Зворника до Шапца, рађено је доста за електродистрибуцију, изграђен насип поред Дрине, као и путни правци према Љубовији и Ваљеву. Прво бригадирско насеље било је у Липничком Шору, у основној школи, онда у ОШ “Јован Цвијић”, па у ОШ “Петар Тасић” у Лешници, а 1985. године бригадири су дочекани у новосаграђеном насељу у Лозници, на Лагатору.

Насеље “Титови јубилеји”

– Две године смо припремали пројекат и обезбеђивали услове за градњу омладинског насеља које је добило назив “Титови јубилеји”. Радови су започети 1984, а почетком лета 1985. дочекане су бригаде. Овај комплекс је био намењен бригадирима, али и за друге потребе и скупове младих. Иначе, током акција, у Лозницу су долазиле бригаде из Сплита, Сесвета, Загреба, Јастребарског, Сарајева, Урошевца, Приједора, Вировитице, Ђакова… У свакој смени по шест бригада са по 300 до 320 акцијаша и никада се није десило да из једног града дођу две бригаде. Свака бригада имала је и свог домаћина којег је бирао месни одбор омладине. Он је помагао бригади када су били ударни дани анимирајући мештане да помогну бригадирима да постигну што бољи резултат. Свака бригада је имала и своје забавне вечери и пригодне програме, а за сваку смену је организован барем један велики концерт неког познатог извођача, што је привлачило велику пажњу локалног становништва – сећа се Исаковић.

Бригаде и команданти

Лозница је имала три бригаде које су одлазиле на акције широм СФРЈ – ОРБ “Георгије Јакшић”, ОРБ “Влада Зечевић”, коју је покренула омладина “Вискозе”, и ОРБ “Братство-јединство”, заједничка са Иванић-градом. ОРА у Лозници имале су своје команданте па је тако први био Богосав Дакуловић, а онда Драган Илић, Зоран Матић, Јовица Тодоровић, Живота Исаковић, Милисав Чугуровић и Вера Вилотић.

С. Пајић

Фото: Бранко Копривец, Копер, Словенија

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ГОДИНУ ДАНА ОД ПОЧЕТКА РАДОВА – “Бамби” спреман за децу

ПРОМО – Најбољи европски градови за летовање

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″