ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О МИЛОШЕВИЋУ – Прича из другог угла

У Библиотеци Вуковог завичаја синоћ (3. јул) је представљена књига „Слободан Милошевић – нека друга прича“ Горана Пајића, припадника МУП Србије и јединице за обезбеђивање бившег председника Србије и СРЈ. На представљању у Лозници, поред аутора Горана Пајића, говорила је и књижевница Мирјана Марковић, рецензеткиња књиге, која је ракла да причајући причу о председнику Милошевићу, Пајић „прича и причу о властитом животу“.

– Било је то време кад се веровало у колективне снове, када се јављао осећај затечености и беспомоћности, осећај који спозна сваки човек. Спознаја обичног човека је немерљива и можда и једина права спознаја прошлих времена – рекла је Марковићева.

Горан Пајић је рођен 1969. године у Крупњу, основну школу завршио је у Батајници, а у Сремској Каменици Средњу школу унутрашњих послова. Радио је од 1988. у полицијској станици Савски венац, током деведесете био на Косову и Метохији, а 1991. прелази у МУП Србије у Управу за обезбеђење где је начелник био генерал Сента Миленковић. Ту остаје до 31. марта 2001. године.

– Тих десет година проведених на том радном месту за мене је била велика част. Пре 14 година сам одлучио да напишем књигу о том периоду јер је велики број људи излазио у јавност с причама о стварима које нису знали и који су можда два пута у животу срели Слободана Милошевића и професорку Мирјану Марковић. На основу тога су донели закључке какви су они људи. Провео сам десет година уз њих, шест дана у недељи, по 12 сати, и зато сматрам да сам неко ко може и треба да каже какви су били људи за које сам радио – казао је Горан Пајић.

Са Милошевићем се први пут срео и упознао у Толстојевој улици, где је он са супругом Мирјаном Марковић боравио пре преласка у Ужичку.

– Били су приступачни и једноставни људи. Када нису имали госте, шетали смо са њима и разговарали поред језера у Карађорђеву. Нису се дистанцирали од обезбеђења. Поред бриге о њиховој безбедности, ми смо се јављали и на централни телефон, па тек онда пребацивали везу председнику. Најчешће су се јављали Драган Томић, тадашњњи председник Скупштине, који је био увек на вези. Премијер Мирко Марјановић је врло коректно обављао свој посао, а начелник обавештајне службе, министар одбране и министар полиције су морали бити доступни у сваком тренутку. Што се тиче приватних посета, најчешће су долазили пријатељи из периода пре него што је Милошевић дошао на државничку функцију. Били су то Богдан Трифуновић, Радош Миљковић, Слобоан Унковић са својим супругама, људи који су често проводили време са Милошевићем у Карађорђеву или у Пожаревцу – сећа се Пајић.

Како је објаснио, пред саму НАТО агресију 1999. године добили су информацију да је и резиденција у Ужичкој 15 мета па је зато председник био измештен из ње. Све време бомбардовања Милошевић је био у Београду, у становима на Дорћолу и на Старом граду и у вили у близини резиденције.

Крајем 2014. године Пајић је завршио рукопис, али је тек прошле нашао издавача и књига је објављена у марту ове године. Како је рекао аутор, књигу није објавио због материјалне користи већ због потребе да изнесе истину о једном времену и догађајима у којима је и сам учествовао, а који су обележили део наше историје. Материјала има довољно и за наставак приче, али за сада није сигуран хоће ли писати други део књиге.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

 МОЖЕ И ОВАКО – Степенице као дирк

У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА – Поетски кабаре „Амор Фати“

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″