КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ – Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ – Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех – освојили су четири медаље на Међународној олимпијади у менталној аритметици. Ови малишани, који похађају основне школе “Јован Цвијић” и “Вук Караџић”, последње две године вредно уче у лозничкој школици “Малац генијалац”

Као у филму, на великом екрану, који око 500 дечака и девојчица гледа нетремице, брзо се смењују бројеви, понеки испред себе има цртицу, знак за минус, а малишани са обе руке у ваздуху померају шаке горе-доле. Неупућени посматрач запитао би се шта се то дешава и чиме је толико јако заокупљена пажња деце, а заправо је у току такмичење на Међународној олимпијади у менталној аритметици.

Оно најлепше што се десило на овом великом такмичењу одржаном у Београду јесте то што су деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех – освојили су четири медаље. Матеја се окитио златом у писменој аритметици, сребром у менталној, а Теа је у истој категорији однела сребро, а бронзу у писменом делу надметања.

Ови малишани, који, иначе, похађају основне школе “Јован Цвијић” и “Вук Караџић”, последње две године вредно уче у лозничкој школици “Малац генијалац” и резултати су видљиви. Још лане било је јасно да успех стиже, Теа је на истом такмичењу освојила бронзану медаљу у менталној аритметици, а Метеја је тада испустио финале за само један једини број. Све је то надокнадио ове године.

– Прошле године сам се такмичио први пут и, нажалост, нисам ушао у финале, али сада јесам. Рекао бих да ми је писмена аритметика лакша мада ми је, мање-више, свеједно. Нисам имао трему, иако је било доста такмичара, а нисам мислио ни да ћу освојити медаљу. Доста дуго смо се припремали и било је потребно баш много труда уложити, а када се припремамо за такмичење онда понекад нема много слободног времена јер морамо и за школу да учимо – каже шампион Матеја.

Њега је, иначе, математика привлачила, али није ни знао да постоји школица “Малац генијалац” него се једном шетао са мајком, прошли су поред школице и она га је уписала. Он се, каже, тада заинтересовао и резултат је стигао две године потом.

Теа је на интернету гледала шта раде деца која уче менталну аритметику, заинтересовала се и уписала. Каже да је одмах почела вредно да учи и освојила прво једну, а сада две медаље, сјајан успех.

– Да, остварила сам овај успех и сада се мало стидим – каже Теа ненавикнута на медијску пажњу. – Више волим усмену, менталну аритметику него писмену, лакше ми је тако, то радимо рукама, а писмено докле можемо рачунамо рукама, а после на абакусу. Неки су задаци тежи, попут множења и дељења. Мени је свеједно који су бројеви, изазов ми је да решим тешке задатке, али није баш да их волим – каже Теа.

Ово двоје малаца генијалаца спремали су учитељи Ђорђе Мирковић и Јелена Докић, а када деца то тако сјајно раде, шта тек могу учитељи.

– Не можемо ништа – каже Ђорђе – само да им покажемо како они то да науче. Одрасли нису у стању да прате толике низове бројева и да рачунају таквом брзином јер се тај развој мозга завршава од четврте до дванаесте године и само деца могу да развију такву способност. Ми знамо како да им помогнемо да они то постигну, то је наша улога. Ова вештина помаже им и да развију самопоуздање, фотографско памћење, аналитичко и логичко мишљење, пажњу, то су главне користи. Имамо одличну сарадњу са њиховим учитељицама јер се корист од менталне аритметике види и у школи.

Ђорђе објашњава и како малишани тако успешно рачунају иако се бројеви, од једноцифрених до вишецифрених, смењују великом брзином у низовима. Низови су све дужи и тежи како такмичење одмиче, а деца замишљају абакус и рукама у ваздуху померају “куглице”, што им олакшава рад. Када се низ заустави, на таблици уписују резултат и подижу је, а контролори бележе да ли је одговор тачан.

Када прође распуст, Теа, Матеја и остали другари из школице вратиће се абакусу и полако почети спремање за наредно такмичење. Иако су у школици сви задовољни овогодишњим резултатом и, кажу, били би пресрећни да се понови, није искључено да наредне године медаље буду још сјајније, а и да их буде још више. Малци генијалци то могу. Доказали Теа и Матеја.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПЕТИ ХУМАНИТАРНИ ”ДЕРБИ ИЗ БЛОКА” – Да Сунчици сунце сине

НА СВЕТСКОМ КУПУ ЈУВЕНТУСОВИХ АКАДЕМИЈА – Кнежевић најбољи играч

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )