НАШИ СМО – Рмбачење
Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно десетак година. Онако, из ината.
Запослени би могао да остане у радном односу до 70. године, односно још пет година пошто се испуне услови за старосну пензију и то у оним случајевима када он то сам жели и ако постоји потреба послодавца за тиме, објавише медији ових дана. Идеја је изнета на саветовању Савеза удружења правника Србије и Републике Српске, а овај предлог биће упућен и надлежним министарствима која могу предложити Влади Србије ове измене и допуне Закона о раду. Запослени који се нађе у таквој ситуацији могао би, објашњавају упућени, да уговори са послодавцем више могућности: да ради пуно, или половично радно време, од куће, или на неки други начин. Само, зашто би неко ко има 65 и може у пензију остао да рмбачи? Ако ће имати добру пензију да може лепо да живи, који ће му ђаво шеф, обавезе, рад, стрес, али углавном је пензија пензијица, а живот скуп па ће можда многи хтети и до седамдесете, уместо на домине и шах, да одлазе на посао.
Е, сад, тешко да ће у свим професијама моћи да се дела у тим данима живота. Возач градског аутобуса у 69, полицајац позорник, конобар, поштар, хирург, и још много других, тешко ће радити у тим годинама. Осим уколико не измисле неку пилулу коју узмеш па радиш у 60 и кусур као да ти је 30 и нека. Као да је иза брда идеја – радиш до 70, истрошиш се, и онда после пензионисања примиш неколико пензија и пут у вечна ловишта. Држава приштеди, а троши те до последњег дана, буквално. Негде видех да је просечан животни век у нас 74 године па је рачуница јасна. Е, сад, где би се млад свет запослио, немам појма. Додуше, написаше да ово не би утицало на одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању којим је прописано да се старосна пензија може остварити са навршених 65 година и 15 година радног стажа. Тај минимални услов остао би непромењен. Значи, не мораш ако нећеш, али ко неће плату уместо пензије? Још идеш на посао па се дружиш, прозбориш понеку, осећаш се битан, иако си на излазним вратима.
По многим питањима, оно, како ко, али уопштено, путања је силазна. Тако нам је перспектива да млади који ионако не желе да чекају “сто година” на шансу за послом имају додатни мотив да запуцају “преко” и да нам на радним местима остану они који су пре за геријатрију него за посао, па да и у граду и у селу имамо исту слику. Остали стари, отишли млади. Можда ови што сада газе шесту или седму деценију промене размишљање и понашање, почну да се “штеде” знајући да могу да рмбаче до 70. рођендана. Неће да се потроше рано него повуку ручну па не изгарају на послу јер неће ускоро у пензију. Пошто смо све старији народ, можда, ако се ово добро прими, за коју годину неко да могућност да се шљака и до 80. Што да не. И укине пензиони фонд. Биће то све мудре, искусне главе које своје послове обављају рутински, сад, јесте да ће све то ићи нешто спорије, уз жигање у леђима, коленима, куковима, подсетник у колико сати треба попити плаву, а у колико црвену пилулу, али такви радници неће сигурно бежати са посла, тешко да ће потрчати и да хоће. Такви неће каснити у прву смену јер ионако се буде у пет, а неће им тешко пасти ни трећа смена јер им сан тешко слеће на очи. Са друге стране, ионако нас већ деценијама мучи бела куга тако да ће овим бити решен проблем недостатка радне снаге. До последњег Србијанца.
И овде стајем. Више нећу, да куцам. Морам да се чувам, тек ми је пола века, ваља ми још шљакати док не одувам 70 свећица. Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
