У ДОЊОЈ БОРИНИ – Оживели стогодишњу воденицу

У ДОЊОЈ БОРИНИ – Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и запуштена. Свако ко жели може овде самлети брашно бесплатно, а поред поточаре  уређен је и кутак за дружење

Три деценије је, иако се налази поред пута, стајала оронула, закоровљена и угашена. Тридесет лета је мировао њен воденични камен, чекао да на њега падне пшенично или кукурузно зрно и дочекао да се то догоди минулог викенда. Од прошле суботе Лепеничка воденица поточара, названа по истоименом сокаку у Доњој Борини, поново меље, окреће се воденични точак, оживела је старица захваљујући мештанима који су одлучили да је време да учине нешто за њу, али и за себе.

Окупили се мештани поред обновљене воденице, приредили сеоско славље, направили тик до ње и настрешницу, кутак за дружење, нарочито угодан у врелим данима поред Боринске реке. Иницијатор обнове је Милисав Деспотовић, председник Савета МЗ Доња Борина, који каже да је воденица стара више од сто година и да су је обновили уз подршку локалне самоуправе, мештана, људи добре воље.

– Некада је овде било 15 до 20 воденица, а данас две, једна на врху села и ова коју смо сада оспособили. Ван употребе је била неких тридесет година, зарасла у коров, оронула, пропала, па смо јесенас решили да променимо стање. Она има један камен који је непромењен од њене изградње као и конструкција. Радили смо нека три месеца, променили трули кров, а уместо некадашњег дрвеног, које је иструлило, направили метално коло, уредили простор око воденице и ево је сада поново меље. Укључило се доста људи и успели смо да урадимо што смо желели – прича Деспотовић док показује како ради мала воденица.

Ако меље за људску исхрану, проју или качамак, то је пет, шест килограма брашна на сат, а ако је  јарма за стоку, за исто време самеље десетак килограма, све зависи од крупноће брашна, ако ситније меље, онда то дуже траје. Он каже да данас нема толико кукуруза, а и да се углавном меље брашно за проју и качамак, односно за људску употребу. Воденица, објашњава, нема класичног воденичара, већ то раде, по потреби, три старија човека из села који то умеју.

– Ово није приватна воденица нити се овде нешто наплаћује. Свако из нашег, суседних села, било одакле да дође, може овде да самеље, ништа не кошта и брашно не продајемо. Ко жели може нешто да остави тек да има од чега воденица да буде одржавана. Ово смо урадили и да наши млади знају шта је и како ради воденица. Неки дан је овде учитељица доводила децу и било им је занимљиво да све то виде. Ово ће бити и место где могу мештани, млади и стари, да се окупе. Најважније је да нас је обнова воденице поново окупила, да се дружимо, сарађујемо, то је важно и да она сад изгледа како треба – каже Деспотовић.

Планирају да обнова не буде крај него да поред воденице ураде потпорни зид, можда и неку мању брану и направе место где се мештани могу лети и окупати. Можда би пример Доње Борине могли следити и у другим селима јер сигурно свуда има нешто што је временом запуштено, а могло би се уз мало труда оживети и ставити у функцију или бар бити место за дружење.

Воденица меље, река тече, а мештани су задовољни што су показали и себи и другима да је тачно да слога кућу, овога пута, воденицу, гради.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” – Будућност је већ ту

У НЕДЕЉУ У КЛУПЦИМА ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ЗА МАЛУ КРИСТИНУ – Има места и за твој тим

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )