НАШИ СМО – Сирене

НАШИ СМО – Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да се тог преподнева нисам састао са екипом да снимамо нову песму. Данима уназад покушавали смо да тонски забележимо тај одвратни звук сирене и није нам ишло за руком јер нам је увек замало измицала. Онда смо тог јутра поранили, засели иза студијске миксете, поставили микрофон кроз прозор и као из рова чекали “непријатеља” да га коначно савладамо. Заурлала је са врха робне куће у центру града, а ми смо је слушали с врха Старе вароши. Није нам била прва, али је и тог тренутка ледила крв у жилама. Не, није то више био страх од бомби, већ реакција на тон који је ударао директно у мозак, а, рекао бих и у срце. Можда зато данас скоро сви из моје екипе имамо кардиолошких тегоба? Нелагодност је потиснута тренутним одушевљењем што смо коначно снимили тај звук којим се најављује опасност и који ћемо искористити у завршници песме настале током ратних дана. Тек касније закључили смо да је то била последња јер се од тог тренутка па до прекида ратних дејстава у јуну више није чула. Тако је “шизела” остала заувек у песми којом смо желели да покажемо сав бесмисао рата, да укажемо на људску патњу али и глупост неотпорну на жељу за доказивањем јачег. Надали смо се да ће све остати у песми и да се сличне ствари више неће понављати, а да ми нећемо поново причати о ратовима и деведесетим, које су нас добрано дотукле.

Прошле су две деценије, а где смо ми? Тапкамо у месту и, чини ми се, тонемо све дубље. Када сам у понедељак преко телевизије поново чуо сличан звук који се орио севером Косова, прорадила су сећања и тегобе из прошлости. Људима никада доста пушака, бомби и убијања. Никада доста ратова, суза и гробова. Никада довољно бесмисла. Шта се десило? Медији су пренели да је у рано јутро, око пола седам у Косовској Митровици сирена огласила ваздушну опасност! Барикаде су постављене и у Зубином Потоку! Народ згранут, иако већ навикнут на разне недаће у протеклим годинама, али непријатност се ширила муњевито у време када се деца припремају за школу, а радници за посао. Из искуства, неки су схватили да су почела нова хапшења, слична оним из новембра када су привођени осумњичени за умешаност у атентат на Оливера Ивановића. Остатак Србије и Београд већ су кључали од неизвесности и дешавања на југу државе, а руководство се окупило да размотри ситуацију. Иначе, до акције снага РОСУ дошло је дан након што је председник Србије Александар Вучић у Скупштини Србије рекао да ће уколико не буде постигнут компромис са Приштином, Албанци напасти Србе на Косову. У понедељак је рекао – “Иако је тешко и знамо да је на Косову НАТО, ми погром Срба нећемо дозволити. Неће бити поново “Олује” и “Бљеска”!.

Грађани су у директном ТВ преносу могли да прате дешавања из парламента, да чују питања посланика и одговоре и објашњења председника Вучића, а мени би све то мање сметало да сваки час његов говор није прекидан бурним аплаузима већине. То је стварало слику театра, представе у којој се зна расподела улога и наводило на размишљање да уживо пратимо још једну драму у којој је тема наш живот и наш опстанак, а да су на сцени добро увежбани ликови који унапред знају сваку реплику. А шта су рекли опозициони посланици? Једни да су догађаји на северу Косова “последица директног договора Вучића и Тачија како би дошло до услова за спровођење идеје о разграничењу и признању Косова”, други су поменули идеју о одржавању некаквог “другог Рамбујеа”, док се са треће стране чуло да је упад специјалних снага косовске полиције омогућен Бриселским споразумом, који је потписала актуелна власт. Косовски медији су касније пренели да се полиција нешто после 12 часова повукла са севера Косова и да су међу ухапшенима један командир, три поручника и 15 полицијских службеника, као и то да су сви ухапшени полицајци суспендовани са дужности, а да су током претреса заплењени оружје, техничка опрема и новац…

Сирене су утихнуле, међународни фактор оценио овакав потез “непримереним”, а ми уз блажен осмех огласили још једну “нову победу”. О каквим победама је реч можда сазнамо у наредним месецима, годинама или, не дај боже деценијама. Само без сирена, молим.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – У фалшу

НАШИ СМО – Бакшиш

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )