НАШИ СМО – У фалшу
Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером не само Ви, него сви чекати и поштовати ред, да ћете сваки прекршај платити, а не окретати и Курту и Мурту да вам то “среди” и бити сигурни да као поштен човек можете живети нормално, а да ће свака лопужа, пре или касније добити што заслужује. На овом месту тешко, негде у белом свету, можда.
Не знам како је то, и када, успело ономе, или онима, који нам мозак испирају већ деценијама, али овде су незамисливе ствари постале “нормалне”. Кад паметан човек погледа ко где коло води, може да се ‘вата или флаше вина, или бенседина. Какви ликове су заузели руководеће позиције некад најбитнијих институција којима је народ веровао – то је надреално, а некима је у поседу богами и опасно оружје, и оруђе. Успели смо да деградирамо готово све професије, од “стручњака” да се стручњаци не чују, као на естради, толико је “певача” и “певачица” да су глуви, што се тиче те области, готово па привилеговани. Изгледа да музика није пукла само овде него и нешто шире.
Би неки дан она Евровизија, нисам помно гледао, а оно што сам “ухватио” само ме убедило да ништа нисам изгубио. Напротив. Фестивал песме претворио се у надметање у што луђем, шокантнијем, шашавијем наступу, са сценским и светлосним ефектима. Песма је ту само реда ради. А тек гласање, то сам пратио поприлично. Жири једно, публика десето. Наравно, ми смо се бавили после ко је нама колико дао. Невена Божовић највећи број бодова (12) добила је од гласача из Црне Горе, од Северне Македоније и Словеније, десет, Хрватске осам, Швајцарске седам, Аустрије четири и три од Русије. Што се тиче гласова жирија, представница Србије добила је 12 поена од Црне Горе, седам од Пољске, по четири од Естоније и Хрватске, по три од Белорусије и Румуније, по два од Исланда и Аустрије и један поен из Аустралије. Македонци су нас “стручно” заобишли, а испалише нас и Руси. Углавном, били смо 17. Дефинитивно тамо не иду они који знају да певају, част изузецима, него неко ко ће да шокира. Е, ту су наши медији докторирали.
Прошле седмице су најављивали “потоп”, понавља се 2014, држи-пржи, кад оно, срећом, ништа. Прво су наплашили народ, а онда наредних дана хорски стручњаци, министри, метеоролози и остали почеше да “теше”, није ово ни близу ономе, и слично. Код нас постоји потреба да све буде у неким катастрофичним, невиђеним размерама. Оно, “историјска утакмица”, “последња шанса”, “тешка борба”, “никад пре”, највећи, најтежи, најгори, “икада”. Ваљда је логика ако је нешто “најтеже”, и слично “икада”, онда кад то неко реши његов учинак добија епске размере. Било је најгоре икада, али човек решио. Јбт. Сада чујем у наредних месец дана киша 22 дана, за 13 је предвиђена грмљавина, а укупно девет дана и јак ветар. Па тако је било и прошле године, у јуну кишобран био затворен тек неколико дана па претекосмо. Нас је неко ставио на тобоган, многооо дугачак, и гурнуо па ми само јуримо, време нас гази, а немамо појма хоћемо ли на крају наићи на бетон, песак, или живо блато. Трудимо се да певамо, али ретко кад погодимо неки тон, фалширамо све у шеснаест и љутимо се на оркестар, а ми кваримо песму.
То ко нам је где главни, ко је где заузео позицију, није његова брука. То што се таквима подсмевамо, правимо штосове на њихов рачун, не мења стварност. И не, није то спрдачина на њихов, спрдамо се на свој рачун. Јер ако вам је капитен екипе са две леве ноге који лопту не може да погоди, а ви сте пристали да носи траку то не говори о њему, него о вама, односно нама. Зато онај живот са почетка приче не можемо да замислимо ни под утицајем најјаче травке јер такве ствари не настају саме по себи. Прво морамо да се ознојимо да направимо систем у коме све шљака без обзира на имена, симпатије, странке, партије, рођачке и друге везе, е тада ћемо знати да не могу никако глуви дириговати, и болеће нас брига ко су председник, министри и слично. Дотле ћемо знати не само њих, него и све секретаре државних секретара, а живот ће нам пролазити у фалшу.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НАШИ СМО – Туђе цени, своје заборави
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
