НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ – Књига и таблет могу заједно

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ – Књига и таблет могу заједно

Друштвени медији и њихов утицај на међуљудске односе били су тема јучерашње (21. мај)  трибине ”Антидруштвеност медија”, одржане у Гимназији ”Вук Караџић”. Трибина, која је део пројекта ”Дигитални погон” за унапређење медијске писмености у основним и средњим школама, била је намењена професорима и ученицима. Један од предавача универзитетски професор Далибор Петровић каже да је технологија ушла у сваки сегмент живота па и у школе и да се стиче утисак да су наставници на једној, а деца, са употребом нових технологија, на другој страни. Циљ је, како каже, да се те две стране помире.

– Наставници инсистирају на једној врсти традиционалног образовања, ђаци мисле да савременим технологијама треба осавременити и наставу. Ту треба указати на замке на које се мора обратити пажња, али и дати примере како се савремена технологија може увести у наставу тако да књига, као кључ образовања, не нестане, већ да се приближи ђацима. Није више могуће да не користимо нове технологије, али треба да их прилагодимо нама. Сада треба да видимо у којој мери паметне телефоне и таблете можемо да уведемо у наставу. То време је дошло, сада је то питање организације – каже Петровић.

Пројекат ”Дигитални погон” спроводе Новосадска новинарска школа и београдска НВО ”Библиотека плус”, а већим делом га финансира Европска унија уз подршку Издавачког предузећа ”Клио”. Директор ”Клиа” Зоран Хамовић каже да је 21. век донео остверење ”свих снова” јер смо се у прошлом борили за слободу израза и могућност да своју поруку пошаљемо даље, онима до којих желимо да стигне, а у овом је обиље информација донело презасићеност и немогућност избора.

– Зато нам је потребна дигитална и друштвена писменост која се односи на медије. То се третира као медијска писменост, а заправо је реч и о медијској и о информационој писмености и о медијској култури. По први пут нема младих и зрелих особа, већ смо пред медијима сви са истом количином незнања, неизвесности и практичних знања. Овај пројекат ствара услове за нова сазнања, истраживања и суптилно убеђивање да није добро одустајати. Не желимо да се догоди фаворизовање нових медија, а запостављање традиционалних јер је знање економична употреба свих медија који су нам на располагању и то је највеће богатство које имамо. Дијалог је најважнији, а медији нам служе да ту оснвону комуникацију умноже и дистрибуирају. Знамо, међутим, да је умножена памет добродошла, али оно друго свакако није – каже Хамовић.

Лозничка гимназија већ дуже време ради на унапређењу медијске писмености ученика и професора, а према речима професора Мирка Марковића, од прошле године учествује у ”Дигиталном погону” који је управо и усмерен на рад са ученицима и наставницима.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ЛОЗНИЦИ И ТРШИЋУ – Почиње 48. Ђачки Вуков сабор

У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЛОКАЛ ПРЕСА И ДОЈЧЕ ВЕЛЕ АКАДЕМИЈЕ – Летња новинарска школа 2019. за средњошколце

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )