ВЕЧЕ СА ВЛАДИМИРОМ ТАБАШЕВИЋЕМ – Овогодишњи добитник Нинове награде гостовао у Лозници
Добитник Нинове награде за 2018. годину Владимир Табашевић, аутор награђеног романа „Заблуде Светог Себастијана“ (Лагуна), представио се јуче (20. маја) лозничкој читалачкој публици. Дружење са добитником престижног признања за књижевност организовали су књижара „Алиса у земљи књига“ и Удружење грађана „Паресија“ из Лознице.
У препуном клубу „Малиша“, где се у последње време све чешће организују културни догађаји, песничке вечери и књижевни сусрети са најчитанијим и најактуелнијим домаћим, али и иностраним писцима, са Владимиром Табашевићем разговарали су Дајана Ђедовић, као модератор, и Зоран Јанковић, књижевни и филмски критичар, професор енглеског језика из Лознице. Поред разговора о награђеној књизи – „причи о савременим заблудама у којима се сећања непрестано преображавају“, публика је могла да чује и реч више о претходна два Табашевићева романа „Тихо тече Мисисипи“ и „Па као“.
– Добитник Нинове награде не долази сваки дан у наш град и зато не чуди што су се Лозничани који држе до добре књиге одазвали у оволиком броју. Владимир Табашевић је са 33 године понео Нинову награду, пре тога добио је и награду „Мирко Ковач“, што је велики успех за „младог аутора“, али то је и бреме с којим мора да се носи – рекла је Дајана Ђедовић.
Како подноси то бреме, аутор је објаснио речима да све зависи од околности и тренутка, али да је „позитивна страна свакако тај непосредан контакт с публиком и настојање да се због књижевности сретнемо и да читаоци и ја нешто разменимо у вези са мојим писањем“. Он је прочитао један фрагмент из романа дочаравши публици која није још читала књигу како радња у њој тече, какве су реченице и стил писања, и због чега је ово дело привукло пажњу петочланог жирија који је већином од три гласа одлучио да баш овом аутору додели најпрестижнију књижевну награду.
– Сматрам да ово време тражи и нови језик. Неки ми кажу да им је нејасно то што пишем, велика је и драматична различитост читалачких искустава и то ме уверава да је пут којим идем прави, најмање настојећи да обмањујем, да подилазим својим и јефтиним склоностима, већ да видим шта су потенцијали језика и како их је могуће истражити. Могући су проблеми у преводу тог књижевног рада, али мени стижу и поруке подршке у којима ме хвале управо говорећи да је ово непреводиво. У сваком случају сам поносан што користим језик који користим, што ми је матерњи језик тај који јесте – објаснио је Табашевић.
С.П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ПРОГРАМ ЛОЗНИЧКИХ ПЕСНИКА – Сви певају о љубави
У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЛОКАЛ ПРЕСА И ДОЈЧЕ ВЕЛЕ АКАДЕМИЈЕ – Летња новинарска школа 2019. за средњошколце
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
