МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ – Кретањем против болести
У нашој земљи више од две трећине одраслог становништва физички је неактивно, што је далеко испод светског просека. Као последица лоших навика и физичке пасивности, у Лозници су код деце највећи проблем гојазност и равна стопала
У циљу подизања свести јавности о важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља, Светска здравствена организација означила је 10. мај као Међународни дан физичке активности. Овај дан обележава се под слоганом „Кретањем до здравља“, а односи се на умерену физичку активност без обзира на садржаје, место и време извођења. Физичка неактивност, уз неправилну исхрану, представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је око 31 одсто старијих од петнаест година физички недовољно активно, а према подацима истраживања, у нашој земљи више од две трећине одраслог становништва физички је неактивно, што је далеко испод светског просека. Циљ Међународног дана физичке активности јесте да се осмисле бројне акције које ће промовисати кретање као важан пут до доброг здравља јер је редовна умерена активност један од најлакших начина за очување и унапређење здравља.
Лекари стално упозоравају да је за децу веома важно да буду физички активна, што значи да што мање времена проводе седећи у затвореном простору уз телевизор или компјутер. Физичка активност стимулише коштано-зглобни систем, мишиће, боље памћење а самим тим и учење. Редовним систематским прегледима који се спроводе у лозничком Дому здравља, примећено је да се због предугог седења из године у годину повећава број деформитета, лоше држање кичме доприноси појави кифозе, сколиозе, лабавости лигамената, а све је више и гојазне деце. Поред исхране, и за њих је веома важна физичка активност.
Ако се код детета утврди деформитет кичме, веома је важно да се оно на време укључи у програм који се редовно спроводи у физијатријској служби, а касније се у програм који траје до пунолетства детета укључује и родитељ и дете.
Да подсетимо, за три месеца колико су трајали редовни систематски прегледи ученика трећег, петог и седмог разреда основних школа, као и првог и трећег разреда средњих школа у Лозници, прегледано је 3.615 ђака. Код 16,23 одсто примећено је да имају равна стопала док је оних са прекомерним килограмима било 8,87 одсто.
Према речима Слободана Марковића, професора физичког васпитања у ОШ „Анта Богићевић“ у Лозници, ученици петог и шестог разреда по новом наставном програму имају у току седмице три часа физичког и здравственог васпитања и час обавезне физичке активности док, седмаци и осмаци раде по старом програму, имају два часа физичког и један изабрани спорт. Велики број деце тренира по клубовима неки од спортова, а све више њих тренира рагби који је сада актуелан.
– По мом мишљењу, највећи проблем представља гојазност, деца се стиде да обуку спортску опрему и траже разлоге да то избегну и слабо посећују наставу. Подједнако су осетљиви и дечаци и девојчице, а најчешће су то одлични ђаци. По новом програму, ако дете има проблем да ради физички део часа, морамо да нађемо други вид, рецимо, да уради пано са правилима игре у неком спорту и да то представи на часу. У таквим случајевима веома је битна улога родитеља, морамо да сарађујемо да би се проблем превазишао – каже Марковић.
Он истиче да деформитете имају и деца која се баве спортом, али додаје да за то и постоје тзв. компензаторне вежбе.
– Рецимо, ако је дете дешњак, због већег коришћења десне стране, лева страна постаје слабија и аутоматски долази до деформитета. Када се то уочи на време, детету се дају савети за одговарајуће вежбе – каже он.
Лекари увек истичу да физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада ниво масноћа и шећера у крви, вежбањем јачамо срчани мишић и плућа. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног миокарда за 18 одсто, можданог удара за 11 одсто. Физичка активност јача кости, смањује стрес и нервозу помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, осећај задовољства.
Недостатак слободног времена никоме не треба да представља изговор, за вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Физичка активност треба да постане саставни део дневних обавеза, сваког дана треба шетати најмање пола сата, деца 60 минута, или брзо ходати, возити бицикл, пливати. Уместо вожње аутом, што чешће треба ићи пешке, а уместо лифтом ићи степеништем.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
КОШАРКА – Пионири Лознице прваци западне Србије
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
