ПРОБА МАЛЕ МАТУРЕ – На грешкама треба учити

ПРОБА МАЛЕ МАТУРЕ – На грешкама треба учити

На пробном тестирању осмацима у Лозници, као и њиховим вршњацима у другим градовима, највише проблема задавали задаци из геометрије, повезивање градова и река и значење речи „дискретно“ 

Ученици осмих разреда имали су прилику прошлог петка и суботе да на пробном тесту за малу матуру упознају шта их то очекује на правом матурском испиту који им је неопходан да би се уписали у жељену средњу школу. Као и сваке године, првог дана полагали  су тест из математике, а наредног из српског, односно матерњег језика и комбиновани тест који је садржао питања из историје, биологије, географије, физике и хемије. Пробни завршни испит има исту тежину и тип задатака као и права мала матура а да би се ученици навикли на право тестирање, и на пробној провери знања све је било организовано као што ће бити и на правој. Разликује се само по томе што ће резултати тестова остати у школама, како би послужили наставницима за анализу знања ученика и да би на основу тога до краја школске године могли да обнове и боље науче оне области из којих нису тачно одговорили на питања.

Иако се још увек не знају детаљни резултати које су ученици постигли на пробном испиту зрелости, пошто још није урађена анализа по задацима,  оно што се зна јесте да су, како нам је рекла Милица Васић, психолошкиња у ОШ „Кадињача“, ученици стандардно постигли најлошије резултате на тестовима из математике, следе, српски па комбиновани тест.

– У свим анализама које смо до сада радили показало се да највише одговора, тачних или  нетачних, имамо код задатака где се тражи заокруживање, повезивање и слично. Ученицима је лакше да заокруже неки од понуђених одговора па ако погоде – погодили су, док је највећи број задатака без одговора углавном тамо где се тражи да се напише одговор или се тражи цео поступак решења неког задатка из математике. Они који не знају, и не покушавају да реше задатак – истиче Васићева.

На пробном испиту ученици науче правило које ће важити и за праву матуру – да прво пишу обичном оловком, а тек када су сигурни у решење, хемијском. Било шта што није убележено хемијском оловком, или је прецртавано, не уважава се при оцењивању.

Цветана Срећковић, директорка ОШ „Јован Цвијић“ и председница Актива директора основних школа у Лозници, каже да су ученици имали највише проблема са повезивањем река и градова код теста из географије, да су се жалили на задатке из геометрије, а да су имали и проблема са речју „дискретно“.

– Све то показује да не прочитају пажљиво питање, не размишљају довољно, смешно је да не знају шта је дискретно. Можда припремни испит не схватају превише озбиљно па се неки од њих не труде довољно. Припремни је добар показатељ где ученици највише греше, шта је узрок – знање или незаинтересованост, па да се на припремама више пажње посвети тим областима – каже Срећковићева.

У Центру за испите из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања кажу да садашње генерације ђака познају неке речи много мање него што се то од њих очекује. Прошле године проблем на матури представљала је реч „компромитовати“ а ове године  „дискретно“. То се тумачи тако што, како кажу, читају другачије него старије генерације и да на другачији начин примају информације. Сада дијагонално читају, брзо смењују екране, не реагују на непознату реч као некада, иако су се сусрели са њима, доживе их у контексту и не осврћу се на њих као на нешто непознато.“

Пробни тест, који треба да помогне осмацима да процене са каквим знањем располажу, само је припрема за „прави“ завршни испит који ће бити одржан од 17. до 19. јуна.

В. М.

Фото: архива ЛН

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )