АД “ЛОЗНИЦАЕЛЕКТРО” – Фалиће нам добри мајстори
Предузеће “Лозницаелектро” основано је 1959. године и ове године обележава шест деценија успешног рада. Прошло кроз различите организационе форме од задруге, преко ОУР-а па до акционарског друштва. Од 1959. године послује под именом “Лозницаелектро”, а 2007. године је приватизована.
– Свих ових година предузеће је успешно пословало и тиме се поносимо. Производимо опрему за дистрибуцију електричне енергије, односно разне врсте трафостаница, као и дистрибутивни напон од 0,4, 10, 20 и 35 киловолти. За све производе који се уграђују у та постројења имамо атесте у складу са важећим мећународним стандардима. Послујемо у Србији, БиХ (највише у РС), Црној Гори и делом у Македонији. На том регионалном тржишту највише радимо са јавним сектором (око 70 одсто). Примењујемо све стандарде квалитета који постоје у овој области и на тај начин тачно се зна ко је за шта одговоран. Међутим, није увек тако једноставно јер много радова изводимо на терену на самим објектима и зависимо од других извођача. Настојимо да захваљујући великом искуству запослених и доброј организацији посла сачувамо квалитет наших производа јер је веома важно да он буде на очекиваном нивоу и да тако купац буде наш главни промотер, да нема негативан однос према ономе што смо радили и до сада је то одлично функционисало – каже Јевто Јевтић, директор фирме.
Истиче да је “Лозницаелектро” у прошлој години веома добро пословала и нада се да ће тако бити и у овој. Међутим, брине га најављено отварање граница за долазак страних радника у Немачку, али и у друге земље ЕУ.
– То је један од изазова који стоји пред нама и њиме се морамо озбиљно позабавити. Да бисмо се кретали напред, потребни су нам људи. Без квалитетних кадрова ништа се не може урадити. Имамо педесетак запослених, врсних инжењера и мајстора и ако буду одлазили у иностранство, доћи ћемо у тешку ситуацију. За сада немамо те проблеме, али опасност постоји и ако се то деси, све теже ћемо пословати, не мислим само на нашу фирму,већ уопште. Ово тражи од нас, али и од окружења да одмах кренемо у решавање овог проблема. Сматрам да најнижа плата у Србији не би смела да буде мања од 50 хиљада динара и да порези и доприноси на ову основицу треба да буду 30 одсто. За веће плате нека буду и већи доприноси. Без 50 хиљада динара није могуће обезбедити минималну егзистенцију. Хајде да покушамо да нађемо решење. Држава мора имати слуха за овај проблем. Отићи ће нам млади и образовани људи, али и искусни мајстори. Остаћемо без стручне радне снаге ако се нешто не промени. Како рећи некоме да му је довољна плата од 35 или 40 хиљада динара ако у иностранству може много више да заради. Ако на дуже време будемо добре мајсторе замењивали мање искусним, ако нам оду инжењери, многе фирме ће се угасити – упозорава Јевтић.
Како каже, предузеће је технолошки добро опремљено, али води се рачуна да се све оно што је ново и неопходно набави. Планирали су да у овој години набаве неке машине и алате, као и камионе, али и да атестирају своје производе како би могли да испуне све стандарде.
– Један од наших стратешких циљева је да постанемо занимљиви за неку од великих европских компанија и да овде организујемо производњу под њиховим именом. Урадили смо анализе за производњу и уградњу соларних панела у електране јачине од 50 до стотину киловата и то би могло да буде наше улагање у наредном периоду – најављује Јевто Јевтић.
В. Ст.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НА МОСТУ – Пола цевовода без изолације
ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – На прузи у Брасини рампа ради како треба
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
