УРАЂЕН КАТАСТАР ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА – Мапа наше некултуре

На територији Лознице евидентиране су 42 дивље депонија које заузимају скоро 38 хиљада квадратних метара. Директор Јанко Алексић објашњава да је урађен катастар тих депонија са жељом да у наредном периоду “Наш дом” покуша да реши део тих проблема у сарадњи са градском управом

На територији Града Лознице на 42 локације постоје “дивље”  депоније које заузимају укупну површину од скоро 38 хиљада квадратних метара, запремина им је око 119 хиљада метара кубних, а на њима се налази најчешће грађевински отпад, пластика, текстил, обућа, стакло, ПВЦ кесе, канте, флаше, шумски отпад, намештај и животињски отпад. До 34 дивље  депоније је приступ могућ, а осам је неприступачно, наводи  се у катастру депонија који је урадило КЈП “Наш дом”.

Према речима Данице Ђурић, извршне директорке предузећа,  број локација је идентичан одном од пре 12 година када је, такође, урађен  катастар дивљих депонија  у сарадњи са лозничким месним заједницама. Коришћен  је приликом конкурисања за пројекат преко Фонда заштите животне средине “Очистимо Србију” 2010. када су од 42 очишћене 22 дивље депоније. Једна од највећих била је у Драгинцу, у близини моста, која је тада уклоњена и после проширења зоне изношења смећа није никада више обновљена.

– Данас се као дивља депонија третира све, па и место где је бачен један џак јер се ту може очекивати још отпада.  Да би територија Лознице била чистија, и због будућих пројеката, потребно је да знамо где се шта налази.Зато смо поново у сарадњи са месним заједницама обележили депоније и утврдили да нису у питању занемарљиве количине баченог отпада. Најосновније је да се утврди врста отпада, површина коју захвата и запремина, а било је битно због будућег чишћења да знамо и какав је приступ локацији јер је претходног пута било депонија до којих се не може доћи – каже она.

Катастар ће наредних дана бити комплетиран пратећим подацима,  а директор Јанко Алексић објашњава да ће у наредном периоду “Наш дом” настојати да реши део тих проблема у сарадњи са градском управом и у складу са отварањем поглавља о екологији везаним за улазак у ЕУ.

– Коме је где најближе, ту избаци отпад, а онда то на истом месту чине и други и неконтролисано одлагање отпада се увећава. Желимо да очистимо нашу средину, а овај документ, катастар дивљих депонија, омогућава нам и да се јавимо на  конкурсе за финансирање решавања оваквих еколошких проблема.  Као предузеће смо у потпуности спремни што се тиче радника, оперативно, а и механизације.  Урађени катастар показује да се ради о великим количинама отпада и уклањање и одношење захтева трошак који уопште није мали. Наша градска депонија може се искористити за одлагање дела отпада, али све количине са дивљих депонија не можемо пренети на њу. Иначе, према пројекту и уз сагласност ресорног  министарства ове године радимо осму фазу санације градске депоније која је под контролом, а за то смо, као и прошле године,  добили 14 милиона динара. На депонији радимо селекцију и одвајања отпада. Потпуно смо је покрили  и видећемо да је озеленимо – каже Алексић и додаје да ово предузеће годишње одложи око 30.000 тона отпада.

Пример да једни очисте, а други поново прљају је локалица на потезу Ковачевац, лево од прихватилишта за псе уз земљани пут ка Брањеву. Ту је пре неколико година постојала велика депонија која је уклоњен, али је убрзо на том месту настављено одлагање свакојаког отпада. Како је у овом катастру наведено, ту се на површини од три хиљаде квадратних метара налази депонија од скоро девет и по хиљада метара кубних отпада које је потребно уклонити. Онима који ту бацају све што стигну не смета што су са једне стране оранице, а са друге приобаље Дрине. Можда буде пара из неких фондова да се поново уклони већи део евидентираних дивљих депонија на територији Лознице, али док се не промени наша еколошка свест на боље, или не буде чешће и оштрије кажњавање оних који не хају за животну средину, тешко да ће слике шута, смећа или животињских изнутрица поред путева, канала и потока постати прошлост.  Мапа наше еколошке некултуре поново је урађена, да је среће била би празна, а не са 42 црне тачке. Поново.

Т.М.С 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Светло сија у Бањи

ОБЕЛЕЖЕН НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА – Заштитимо се од дувана

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″