СЛУЖБА ТРАНСФУЗИЈЕ ПОСЛЕ ПРОМЕНА – Минимална резерва мора да постоји
Од 1. септембра службе трансфузије у општим болницама у Србији, међу којима је и лозничка, постале су банке крви а крв прикупљају трансфузиолошке установе у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. За Лозницу је надлежан Институт за трансфузију крви у Београду чије екипе од 7. септембра, сваког петка од 10 до 16 часова, прикупљају крв у Вуковом дому културе. Како кажу надлежни, Закон је усклађен са европским и требало би да донесе само позитивне ствари, односно, да крв буде јединствено тестирана, равномерно распоређена, да даваоци дају крв изван болница. Према речима др Радмиле Поповић из Службе за трансфузију крви у лозничкој Општој болници, двомесечно искуство оваквог начина рада је позитивно.
– Док још закон није ступио на снагу, ми смо у августу прикупили приличну количину крви од наших добровољних давалаца а пошто крв може да се чува конзервисана до 35 дана, прве три недеље септембра смо користили наше резерве. Како не би прошао њихов рок, од Института за трансфузију смо тражили и добили мању количину крви јер смо имали довољно. У октобру смо остали без својих залиха па смо из Института повукли већи број јединица крви. У снабдевању крви и у раду наше болнице, није било већих проблема, пацијенти су примили онолико јединица крви колико им је требало. Некада је било можда, мање чекања, дан или два, за пацијенте на Интерном одељењу са хроничним анемијама који могу да причекају – каже Поповићева.
Она наглашава да у Служби за трансфузију не може да се деси да нема крви одговарајуће крвне групе или бар нула позитивне или нула негативне као замена. Минимална резерва за хитне случајеве мора да постоји. Ако се деси да се резерве потроше раније, крв се требује од Завода за трансфузију из Ургентног центра, али се из болнице тада шаље сопствени санитет.
– Петком шаљемо требовање за наредну недељу, рецимо 90 или 100 јединица крви, они нам то расподеле у два пута, шаљу нам средом и петком. Некад добијемо све, некад мало мање, али мислим да функционишемо и даље како треба, у сваком новом систему постоје „порођајне муке“ које трају неко време. Важно је да схватимо да смо сви потенцијални даваоци крви ако смо здрави и ако имамо од 18 до 65 година, сви би требало бар двапут годишње да будемо даваоци. Цео процес траје кратко само је потребна добра воља – каже Поповићева.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЗБОГ СУШЕ КАСНИ СЕТВА ПШЕНИЦЕ – Земља је жедна
СИНОЋ У БИБЛИОТЕЦИ ”ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА БАЛКАНА” – Бечки образац влада у Србији
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
