НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (9) – Доживотно издржавање – достојанствена брига или манипулација

Како се помера граница трећег доба, све је више  усамљених људи и старачких домаћинстава и у граду и на селу о чему говори и број уговора о доживотном издржавању који се  значајно повећавају последњих година. Ово тврди Миленко Михајловић, јавни бележник, који у разговору за ЛН каже да се само у његовој канцеларији годишње склопи преко педесет таквих уговора, што значи један недељно

 – За те уговоре је карактеристично да се склапају у врло осетљивом тренутку оног  који своју имовину уступа неком другом да би обезбедио своју сигурну старост.  Када то кажем, мислим на људе који се за то одлучују када су већ заборављени од своје деце, околине, изоловани са својим потребама у својим становима или у својим домаћинствима на селу. Често имамо проблем да успоставимо прави омер истинитости тог уговора – да ли он заиста служи својој сврси да се обезбеди сигурност и нега у старости или се ту ради  о случају у којем је старост искоришћена као моменат за стицање неке имовине или пак да би се заобишао законом утврђен наследни ред – истиче Михајловић.

Брига или пречица до користи

Наглашавајући да имовина обухваћена тим уговором не улази у заоставштину онога који прима издржавање, Михајловић из искуства каже да се, можда, и преко половине уговора сведе на то да се ближњи, неспособни да се сами о себи старају, користе да би се управо остали наследници искључили из деобне имовине која остаје.

– Оно што прво радимо када се појаве старије особе јесте да проверимо да ли је њихова жеља заиста искрена, затим утврђујемо пословну способност у највећем броју случајева тражимо посебан документ, иако сва лица која нису под старатељством Центра за социјални рад имају општеприхватљиву законску претпоставку да су пословно способна, али када посумњамо у то на основу разговора са клијентом или на основу неких других показатеља старости, болести,  упућујемо клијента код неуропсихијатра или судског вештака медицинске струке да потврди да ли су они способни да схвате значај своје одлуке. Други ниво заштите је да их испитамо и упозоримо  да ли постоје и друга лица у кругу сродника  која су дужна да их издржавају, али ми не можемо да спречимо оне који имају пословну способност да закључе уговор који су наумили – каже истичући да је  уговор о доживотном издржавању један је од најјачих уговора који се тешко побија и који има велике последице, закључује се у посебно строгој форми, мора се прочитати странкама и мора се предочити да та имовина не улази у заоставштину, затим, морају се упозорити странке под којим условима се може раскинути и под којим условима неће имати дејство – на пример, уговор не могу да закључе лица која се професионално баве пружањем помоћи тој особи, уколико није претходно прибављена сагласност органа старатељства,  како не би злоупотребила стечено поверење (здравствени радници, запослени у старачким домовима). Поништавање уговора може се тражити и у ситуацијама када уговор не представља неизвесност о трајању када је особа тешко болесна и јасно је да неће дуго живети без обзира на то да ли је она пословно способна или не.

– Ово су двострано теретни уговори што значи да се за услугу добија нешто у надокнаду, не у наслеђе, с тим што се предаја имовине одлаже за тренутак после смрти примаоца издржавања и са те стране неизвесно је колико ће уговор трајати. Уговор се може раскинути, сагласношћу воља, међутим, обично када дође до поремећаја односа, пошто је то однос који подразумева одређени степен блискости па и заједничког живота, који није увек лако организовати, а некада и поднети, раскидање уговора је ствар суда – каже наш саговорник и додаје да је имао један случај када су се обе стране предомислиле дан по закључењу уговора, а да су за протекле четири године само два завршила на суду, један због тога што је прекратко трајао, а други да издржавање није било у складу са потребама.

Опрезно са готовином

На питање да ли има савет за људе који размишљају да своју имовину дају у змену за доживотно издржавање, Миленко Михајловић најпре каже да: “Човек треба благовремено да размишља о својој старости, са ким ће живети, како ће живети, какво им је здравље и да добро размисле о својим потребама, жељама и имовини коју имају јер се често могу десити неугодне ситуације”.

– Овај крај је познат по миграционим кретањима, велики број људи је радио у иностранству и има новац у банци. Тај новац је тешко сачувати ако прималац издржавања да некоме овлашћење да располаже његовим рачуном. Једном када се потроши, не може се више вратити. Друга је ствар са некретнинама оне остају видљиве и ако постану предмет спора не могу бити изгубљене. Дакле, савет је да не дају лако овлашћења за коришћење рачуна, а ако и морају то да учине,  могу се заштитити тако што ће регулисати са банкама о коликим сумама је реч, и о којим потребама – каже.

И као што стари људи треба да буду максимално опрезни када доносе одлуку коме ће и на какав начин поверити своју имовину и живот, тако и они који преузимају ту обавезу морају бити сигурни да ће бити кадри да је испуне на најхуманији могући начин. То, каже наш саговорник, није лако, нарочито када се удруже старост и тешка болест. Иако се уговором давалац издржавања обавезује да ће за особу о којој се стара обезбеђивати уобичајене дневне потребе од хране, лекова, хигијене, неге, прегледа код лекара или смештаја на болничко лечење и по смрти сахрану по верским обичајима, постоји и морална обавеза старања о социјалним и културним потребама и начином живота примаоца издржавања пре закључења уговора. А то је некада и важније јер задире у питање достојанства.

Из адвокатске праксе

Адвокатица Биљана  Богићевић  када год је потребно, жртве насиља заступа бесплатно. Посебно је, како каже, осетљива на старе људе који су изложени насиљу од најмилијих, своје деце и унука. Тренутно заступа једну баку (77)  коју је, како каже, упознала када је “имала затворено око од отока после ударца који је добила од сина”.

– Она живи са непокретним  мужем, у истом дворишту су син и његова породица.  Изложени су  најстрашнијем вербалном и физичком малтретирању сваког 25. у месецу  уколико пензију у целости не предају сину и снахи. Дошло је и до кривичне пријаве, тужилаштво је подигло оптужни предлог, али она је молила да га законски не гоне. Говорила је: “Како да сина пошаљем у затвор, молим вас само да га упозорите да нас више не узнемирава. Треба нам само пет хиљада за лекове, толико и за рачуне и још нешто за храну, све остало ћемо њима дати”.  Она  као привилеговани сведок није хтела да да изјаву и поступак је обустављен. Ја сам је тада посаветовала да покренемо парнични поступак у којем ћемо тражити забрану узнемиравања и прилажења и то је у току.

ЕЛН

 ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (8) – Ништа више није моје

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (7) – Свака његова реч је тежа од олова

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″