ЧИТАОЦИ ПУТОПИСЦИ – Нема више божура

Почетком септембра  придружила сам се групи од 170 људи који су кренули из Београда на пут за јужну покрајину и на запрешћæење већæине познаника, повела своје најстарије дете, а сада знам да ћу тамо водити и двоје млађих

 На Косово смо стигли око четири ујутру где нас је под пратњу ставила КПС, двојица Албанаца, добро расположених тог  дана. Полако смо стигли у први српски манастир у близини Косовске Митровице где нас дочекује мати Макарија, иначе доктор хемије, која се замонашила пре две деценије. Лепо нас је примила са сестринством и испричала о животу и свакодневици у манастиру, народу око манастира и како су је 1999. комшије Албанци сачували од неких својих бесних сународника… Поглед из манастирске порте на долину ка Звечану и Косовској Митровици у то рано јутро уз обрисе измаглице просто натера душу да запева “Густа ми магла паднала”… Даље смо наставили ка Газиместану, где се налази спомен-кула Косовске битке. Божура више нема… Пут нас је даље водио у српско село Грачаницу где се налази манастир из 14. века, један од наших најлепших… Поздравила сам оца Дарка Маринковиæћа који је из Лознице, срећæног да у толикој групи види и некога из родног краја. У близини се налази археолошко налазиште Улпијана из доба Рима где нас је дочекала кустос Српкиња из Грачанице, док Албанце дочекује њихов кустос. Посебно смо разгледали ранохришћæанску крстионицу. Надаље смо посетили град Липљан у коме живи око сто српских породица са око седамдесеторо деце која похађају основну школу… У Липљану се налази црква из 14. века, старија од Грачанице и једна новијег датума… Боре се колико могу и опстају.

Кренули смо ка Метохији, ка царском Призрену. Два двоспратна аутобуса са 170 путника Срба паркирала су се  усред града, поред Бистрице, па под полицијском пратњом одлазимо  до цркве Богородице Љевишке из 14. века са још видљивим траговима паљевине, али наши рестауратори су добро обновили фреску Богородице Љевишке… Дочекао нас је свештеник, Ваљевац, који тамо служи. У граду се налази наша богословија… Стигла је и Милица, једино српско детенце у Призрену која са мајком радо долази да се поигра са децом посетиоцима… Она и мама су нам се придружиле посети рушевинама Манастира Св. Арханђела где се налази и првобитан гроб  цара Душана… Велики је потрес за душу када доживи све то, осети шта смо некада били… Предвече смо посетили Манастир Зочиште који је изникао из пепела након што  су га Албанци сравнили са земљом 1999. Тамо је игуман  у то време био Лозничанин, отац Јован… Око десет сати увече  дошли смо у српско село Велика Хоча где су нас дочекали љубазни домаæћини који сваког месеца примају посетиоце на конак, а пре тога смо имали вечеру у црквеној гостопримници… Већæ уморни поделили смо се, неко је спавао у Хочи, а неко у Ораховцу… У Хочи опстаје око 600 Срба, имају и основну школу, 12 цркава, а ми смо ујутру рано посетили кулу Лазара Кујунџиæћа, а затим  кренули ка Манастиру Дечани, кроз Ораховац, Ђаковицу, градићæ Дечани… У манастиру, бисеру српске средњовековне архитектуре, присуствовали смо  литургији и на моменте се чинило да се одвајам од тла, зато што је све било другачије и посебно…

Јадранка Брамвел

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СИНОЋ У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ – Успешан рок концерт Чоге и пријатеља

У ОШ ’’ВЕРА БЛАГОЈЕВИЋ’’ – Мигранти и мештани уредили школско двориште

. data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″