ПРЕСУДА ПРИВРЕДНОГ СУДА – Нема смећа, нема плаћања
Тужбени захтев ЈКП “Дрина” из Малог Зворника одбијен је као неоснован и тужено предузеће “РУ-АЛ” из Лознице неће морати да им плати скоро 126 хиљада динара са законском затезном каматом од 19. априла 2017. па до исплате, одлучила је лозничка Судска јединица Привредног суда у Ваљеву. Заступник фирме “РУ-АЛ” Мирослав Мићић задовољан је пресудом јер, како каже, они никада нису ни имали комунални отпад па ни потребе за његовим изношењем за шта су добијали рачуне
Привредни суд у Ваљеву, односно Судска јединица у Лозници, пресудио је да тужена фирма “РУ-АЛ” – Лозница неће морати да исплати скоро 126 хиљада динара са законском затезном каматом од 19. априла 2017. па до исплате, малозворничком ЈКП “Дрина” пошто је његов тужбени захтев одбијен као неоснован, чиме се и решење јавног извршитеља укида у целини. Осим тога “Дрина” се обавезује да туженику исплати парничне трошкове од 48 хиљада динара са затезном каматом.
Заступник фирме “РУ-АЛ”, која се бави резањем и обрадом дрвета, Мирослав Мићић веома је задовољан пресудом коју је добио ове седмице и каже да други исход није ни очекивао.
– Нисам ни помислио да суд може другачије да пресуди и мислим да је ово једино исправно. Не морамо да платимо за услугу изношења смећа које уопште немамо иако упорно на адресу фирме “РУ-АЛ”, са седиштем у Лозници, за њу стижу рачуни из малозворничког ЈКП “Дрина”. Они нису иначе, прекидали да нам фактуришу ту услугу и за мај смо добили рачун да платимо око 75,5 хиљада динара. Надам се да је сада све јасно – каже Мићић.
Он наводи и да су им прошлог месеца одбили приговор на априлски рачун као “неоснован” и написали да је “услуга изношења смећа уредно извршена”, а да је приговор намера пилане да избегне плаћање комуналних услуга. Како је пре неколико месеци за ЛН објаснио Мићић, (број 522 – Због смећа на суд) пилана ради од средине 2015. године, а први рачун за изношење смећа стигао је за децембар претпрошле године и отада стиже стално. Одмах је “Дрини” предочено да немају комуналног смећа, а ни контејнер. Први рачун био је око 40 хиљада динара, преко адвоката су рекламирали све добијене фактуре, али им је у комуналном предузећу објашњено да је услуга изношења смећа у складу са општинском уредбом да се она не обрачунава на основу количине изнетог смећа него по квадратури, а неколико дана касније су им у круг пилане довезли контејнер. Наредни рачун био је близу 84 хиљаде. Мићић је тада рекао да пилана има највише десетак запослених који се хране ван предузећа тако да немају ни отпада после оброка док сву пиљевину продају произвођачима пелета и брикета. Објашњења нису уважена, а због тога што нису плаћали рачуне, “Дрина” их је тужила. Епилог спора стигао је ових дана. У пресуди, поред осталог пише да “тужилац и тужени нису закључили уговор којим би ближе уредили међусобне односе у погледу пружања услуга и плаћања услуге изношења смећа. Суд објашњава да “тужилац од туженог може потраживати накнаду за одношење смећа на основу посебног уговора и чињенице да је услугу извршио, а не на основу околности да тужени поседује пословни простор одређене површине у који је тужилац евентуално долазио ради одвожења смећа, независно од тога да ли га је заиста и било”. Пошто тужилац није доказао да је у спорном периоду из простора тужиоца одвозио смеће, суд је тужбени захтев одбио. Подсетимо, када су ЛН први пут писале о овоме у ЈКП “Дрина” су рекли да предузеће ради искључиво по ценовнику који усваја локална скупштина и у складу са законом као и да ће испоштовати судску одлуку.
Иначе, Мићић каже да су они у међувремену тужили “Дрину” пошто су их више пута писмено обавестили да постављени контејнер изместе из круга пилане, али они то нису урадили као и да ће видети хоће ли коначно престати да им стижу рачуни за изношење смећа које немају.
Т.М.С
