ПРОБЛЕМ ЖИТЕЉА ЛОЗНИЧКОГ ПОЉА – Пруга их раздваја од града

Лозничко Поље, једна од највећих месних заједница, од остатка града одвојено је пругом, а житељи овог насеља до центра Лознице стижу преко неколико пружних прелаза. Део насеља, Улицу Анте Богићевића, познату и као Стефановића пут, од града дели нешто више од педесетак метара, али само уколико се пруга пређе на непрописном месту, које није званични пружни прелаз

Пешаци и бициклисти деценијама прелазе пругу када иду до града, апотеке, трговине, аутобуске станице, а ђацима је то најкраћи пут до средњих школа. У време када је железнички саобраћај овде био знатно динамичнији, морало се покаткад сачекати да композиција прође, а често се дешавало да се пешаци провлаче испод или прелазе преко паркираних вагона, што свакако није било безбедно. Баш из тих разлога мештани су често указивали на потребу изградње пасареле како би барем пешацима био олакшан прелазак преко пруге и одлазак до града, али осим обећања која су била пратећи садржај свих предизборних кампања, овај предлог никада није реализован, а како ствари стоје, неће бити ни сада, у јеку реконструкције пруге, железничке станице и оживљавања пружног саобраћаја између Шапца, Лознице и Малог Зворника. Свестан тога, Александар Блажић из овог дела насеља поново се обратио месној заједници и затражио пријем у градској управи, како би наново указао на потешкоће које имају.

– Више од пет хиљада људи живи у овом делу месне заједнице, а само Стефановића пут има 4.500 становника на бирачком списку. На потезу дугом четири километра, од пруге, код аутобуске станице, до Дрине, све су кућа до куће, плус попречне улице. Тим путем сваки дан деца иду у школу, чак и она који живе у близини заобилазног пута, а не иду на Дринску или Гробљанску улицу (Улица Луке Стевића). Када овде не буде више, макар и “дивљег” прелаза, деца ће бити приморана да се ноћу враћају или поред гробља и отпада, или поред гаража у Железничкој улици. Имам ћерку, и у том случају мораћу свако вече да је чекам јер се плаши да пролази сама поред гробља и гаража, где није довољно осветљено – прича Александар Блажић и указује на то да ће и старији грађани, када пођу до продавнице или пијаце, морати да обилазе километар на једну или другу страну.

Он сматра да нико од надлежних није узео у обзир да 11.500 људи живи на три главна пута у Лозничком Пољу и да је велики број њих принуђен да прелази пругу.

– Ако заиста буде железнички саобраћај густ како најављују, биће тешко живети одвојен пругом од града. Зато је трабало оставити могућност изградње барем пешачког прелаза јер то за “Железницу Србије” не представља велики издатак. Не жртвује се овде десетак кућа, већ на хиљаде домаћинстава,  а биће ризично или немогуће прелазити преко пруге на том месту. Људи нису ни свесни шта их чека када пруга проради, а тада ће бити касно, мада, није искључено да ће тек тада покренути протесте – указује Блажић.

На наше питање да ли је у плану изградња пасареле у близини железничке станице, из “Железница Србије” добили смо негативан одговор.

Одговор Железнице

– У оквиру радова на реконструкцији пруге Шабац-Лозница, који су у току, није предвиђена изградња пасареле у наведеном насељу. Изградња пасареле на том месту није ни била разматрана – стоји у одговору Ненада Станисављевића, задуженог за контакте с медијима у “Инфраструктурама железнице Србије”. Он је додао да се реконструкција пруге Шабац-Лозница, започета 28. марта у Петловачи, одвија брже него што је планирано и да ће пруга, уместо 1. септембра како је планирано и најављено, бити у функцији и спремна за успостављање железничког саобраћаја највероватније већ 1. августа 2018. године.

– На тај начин биће створени услови да се након тринаест година поново успостави путнички железнички саобраћај између Шапца и Лознице – навео је он.

С. Пајић