У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА – Вече сећања на професора Милована

Вече сећања на професора Милована Радивојевића и представљање његове постхумно објављене књиге ”Из исте скамије” приредила је синоћ лозничка Библиотека Вуковог завичаја у присуству његових бројних поштовалаца. Према речима уредника књиге Велизара Кондића, ”Из исте скамије” својеврсни је наставак монографије ”Јаребичка школа у Драгинцу”, коју је професор Радивојевић приредио са наставником Марком Аврамовићем.

– Професор Радивојевић сабрао је најзначајније ученике драгиначке школе у последњих сто година, а на то га је подстакла чињеница да су међу њима три академика и 14 доктора наука. Он је створио слику о школи која ће у октобру обележити 179 година постојања. Овом књигом добијамо целовитост, она се завршава последњом генерацијом осмака која је основну школу завршила прошле године. Милован ју је оставио отвореном за будуће генерације јер ће сигурно и у будућности њени ђаци постајати значајне личности – рекао је Кондић.

Књига је први пут представљена јесенас уочи дана школе 14. октобра, а затим и у лозничкој Гимназији ”Вук Караџић” у којој је Радивојевић предавао српски језик и књижевност. Представљање у Библиотеци Вуковог завичаја приређено је на Радивојевићев рођендан у присуству његове породице, а од синоћ читаоница број један носи име Милована Радивојевића.

– Ја одбијам да верујем у смрт и није флоскула да неки људи никада не умиру. Професор Милован један је од њих. Имала сам срећу да ми буде разредни старешина, пријатељ и пријатељ установе чији сам директор. Библиотеку, односно читалиште основао је прота Игњат Васић па смо га заборавили, али је професор Милован урадио много да га извуче из заборава и да подсети на његово дело, а много нам је помогао када смо радили репринт Дневника проте Игњата Васића – рекла је Мирјана Пејак, директорица библиотеке додавши да је најмање што може да се учини то да једна читаоница понесе његово име.

На овој вечери сећања на омиљеног професора многим генерацијама гимназијалаца говорили су и наставник Марко Аврамовић и рецензенти књиге Мирослав Радовановић и Љубомир Ћорилић. Радовановић је подсетио да се Радивојевић бавио великим темама српске књижевности, али да никада није заборавио завичајну и да је оставио велики траг говорећи о истакнутим писцима ових простора, а Ћорилић га се присетио као културног радника и књижевног критичара. Нагласио је да, ако нема тако великих ентузијаста, онда не може бити ни културних догађаја ни прилика да се нечије стваралаштво представи.

Вечери сећања присуствовали су и Радивојевићеви син Лазар и кћерка Драгана која се дубоко дирнута у име породице захвалила на организовању вечери сећања и именовању читаонице по њиховом оцу.

– Нашој породици овај гест много значи јер је тата био посвећен свему што је радио, а гимназију и библиотеку волео је као своје друге куће. Зато смо захвални и гимназији која је драмску секцију назвала по њему и библиотеци на давању његовог имена читаоници, то доживљавамо као указивање поштовања и њему и његовом целокупном посвећеном раду – казала је Драгана за ЛН након што су она и Лазар на улазу у читаоницу број један поставили плочицу са именом професора Милована Радивојевића.

Н. Т.