ЛОЗНИЧАНИН ЗОРАН ЈАНКОВИЋ – КОАУТОР КАПИТАЛНОГ ДЕЛА – Књига критика о српском филму
Лозничанин Зоран Јанковић, филмски критичар, један је од тројице аутора књиге “Критички водич кроз српски филм, 2000-2017”, која је недавно добила прву награду на Фестивалу књига ФЕСК – Пази шта читаш. Са Ђорђем Бајићем и Иваном Васиљевићем потписао је ово капитално дело, које је објавио Филмски центар Србије
Зоран Јанковић припада млађој генерацији филмских критичара, али је у овом послу већ стекао репутацију активног и преданог, који се озбиљно бави критиком и домаћим филмом, пишући за разне штампане и електронске медије. Књига “Критички водич кроз српски филм, 2000-2017” у издању Филмског центра Србије промовисана је пре две недеље у Београду и, како за ЛН каже Јанковић, реч је о збиља јединственој књизи у нашој култури, која садржи критичке текстове о свим српским дугометражним играним филмовима приказаним у редовној биоскопској дистрибуцији или на фестивалима у периоду од 2000. до 2017. године. Ова књига већ је добила и прву награду у категорији оних које имају трајну вредност или остварују снажан научни допринос, а коју додељује Фестивал књига ФЕСК. Награда је, истиче Јанковић, дошла у првих месец дана од званичног изласка књиге, која је премијерно представљена на ФЕСТ-у 2018, али и мимо тога представља “први корак у јавног препознавању уложеног труда и силне филмофилмске страсти, без које књига овог и оваквог садржаја, захвата, сложености и габарита не би ни била могућа”. Указујући на иницијалан значај ове награде, напомиње да се у понуди овог књижевног фестивала нашло чак 700 издања, и то оних која по оцени организатора и жирија представљају златни пресек најзначајнијих књига из области историје, социологије, филозофије, психологије, економије, лингвистике, архитектуре и дизајна, визуелне и сценске уметности или музике.
– Награда нас је заиста затекла, будући да смо се тих дана нашли у вртлогу првог налета медијске свеобухватне промоције ове наше књиге и будући да се у неку руку и даље привикавамо на чињеницу да је књига на којој смо тако предано радили, и то уз све обавезе које на другим пословним пољима имамо, напокон нешто конкретизовано и пред читаоцима. Драго нам је да је фестивалски жири умео да препозна јединственост овакве књиге, каква се не може наћи у очигледно организованијим и уређенијим кинематографијама овог и оближњих делова Европе него што је српска. Сам мотив је, пак, био изразито једноставан – створити довољно речит, али и прецизан приказ стања у српском играном целовечерњем филму у наведеном периоду, као и у српској кинематографији у овој ери, а у исти мах и под кровом једног овако пипавог и особеног издања сјединити филмофилмску страст, која нас сву тројицу и даље држи и носи, и озбиљан, смирен и одмерен тон у процењивању појединачних квалитативних домета српских филмова – каже Јанковић.
У главном делу књиге нашла су се 224 текста о исто толико дугометражних играних филмова, као и два текста о два дугометражна анимирана филма. Сви текстови у књизи богато су илустровани постерима и фотографијама из филмова, које је сакупила и припремила Маја Медић. Борут Вилд, један од водећих београдских графичких дизајнера, побринуо се за дизајн и прелом књиге, док је рецензент и писац поговора Ненад Полимац, најпознатији и најугледнији регионални филмски критичар. Књига има и речник мање познатих термина, као и обиман индекс за који се постарао уредник издавачке делатности Филмског центра Србије Мирољуб Стојановић. Све то у тврдом повезу, на безмало 500 страница.
Јанковић напомиње да његова и амбиција коаутора књиге није била да бирају најбољи филм, већ да систематизују љубав према српском филму и накупљено знање о њему, нарочито у периоду када су овдашња кинематографска остварења изгубила на важности и друштвеном значају. Још каже да ће ова књига моћи да послужи као оријентир и конкретна основа за све који се у будућности буду бавили српским филмом.
Иначе, Зоран Јанковић је професор енглеског језика у Средњој економској школи у Лозници, где и живи. Филмском критиком се професионално почео бавити пре петнаестак година и до сада је о филму, али и књижевну критику, раније и музичку, објављивао у медијима као што су Попбокс, Јелоу каб, Хупер, НИН, Хај фајлс, Медиантроп, Пази, снима се, Бооквар…
– У овом тренутку пишем за Сити магазин, Оптимист, Пресинг, а стални сам сарадник емисије “Велика илузија” ауторке Сандре Перовић на РТС1. Осим тога, дописник сам европског филмског и еснафског портала Филм Нењ Еуропе из Србије, као и, заједно и на равне чести са Ђорђем Бајићем, уредник портала Филмског центра Србија, јединог професионалног и искључиво филмског медијског гласила на овом простору. Заметак ове књиге произашао је из филмског зборника Нови кадрови: Скрајнуте вредности српског филма (објавила београдска кућа Клио, 2008), у ком смо Иван Велисављевић, Ђорђе Бајић и ја писали по есеј, а где је Иван био један од уредника. Идеја о “Критичком водичу” се родила неколико година доцније, а конкретан рад на писању ове књиге кренуо је пре око две године, када смо добили зелено светло од издавача, Филмског центра Србије, који је заправо и једина кућа у Србији која би била вољна али и кадра да изгура овако захтеван и обиман посао – истиче наш саговорник који намерава да представи књигу и у Лозници.
С.Пајић
Фото: Маја Медић
