У ОШ „ПЕТАР ТАСИЋ“ У ЛЕШНИЦИ – Први обукли ђачке униформе

Ученици лешничке школе први у Лозници обукли ђачке униформе. На Савету родитеља одлучено да се за униформу изабере прслук са логом школе, тегет за дечаке, а љубичасти за девојчице. Ова школа је једна од  двеста школа у Србији која се у првом кругу пријавила за увођења Е-дневника

Ђачке униформе су већ одавно обавезни део образовних система многих држава попут Јапана, Велике Британије, Аустралије, Кине и део су свих престижних државних и приватних школа. Некада су биле обавезне и на нашим просторима, у некадашњој СФРЈ, а данас за њихово поновно увођење постоји само препорука Министарства просвете која није обавезујућа. Према том упутству, са униформама у школама требало је да се крене у другом полугодишту прошле године, а одлуку о томе хоће ли је прихватити треба да донесу савети родитеља.

– Спроведена анкета у нашој школи показала је да  седамдесет одсто родитеља прихвата увођење униформи, двадесет одсто је било против, а остали су били неопредељени. Сазвали смо Савет родитеља и он је дао зелено светло па се ушло у процедуру набавке узорака. Било је више предлога, од мајица кратких рукава, дуксерица, класичне блузе до кецеље, водило се рачуна и о цени пошто родитељи за то треба да издвоје новац. На крају су се сви сложили да то буде прслук са извезеним логом школе – каже Драган Ђокић, директор ОШ „Петар Тасић“ у Лешници, прве школе у Лозници у којој ученици носе ђачке униформе.

Како каже, између три фирме које су послале узорке, изабрали су  „Киријак“ из Слатине који су били  најбољи и најјефтинији. Прслуци коштају 750 динара, за дечаке су тегет, за девојчице љубичасти. Материјал је лак за одржавање, а што је такође важно, може да се носи и лети и зими, преко блузе или мајице.

– Сарадња са овом фирмом је изузетна,  чак је сашивено двадесет бесплатних  униформи за децу чији су родитељи слабијег материјалног стања – каже Ђокић.

Школа „Петар Тасић“ је, иначе, пре седам година била једина у којој су се носиле униформе. У питању су биле ђачке кецеље, али су оне „поживеле“ само око две-три године. Међутим, сада ће у статут школе бити унето да је ношење униформе обавезно, у супротном третираће се као лакши дисциплински прекршај.

– Размишљамо и да уведемо униформе за наставнике, договорићемо се на наставничком већу да ли ће то бити сако, мантил или блејзер. За то немамо препоруку Министарства, али смо ми тако одлучили, ишли смо логиком, ако ђаци носе униформе, требало би и наставници – напомиње Ђокић.

Један од главних разлога због који се препоручује ношење школских униформи је пре свега, мања видљивост социјалних разлика међу ученицима. Уколико су ученици исто обучени већа је вероватноћа да ће једни о другима стицати утисак на основу карактера и успеха у школи, а не на основу социјалног статуса. Разлог за ношење униформе је и развој колективног духа и осећаја припадности школи, подизање свести и одговорности ученика, смањење вршњачког насиља, мотивисање ученика да индивидуалност изражавају кроз таленте.

Униформе, међутим, нису једина новина у овој школи. Почели су припреме и за увођење  електронских дневника.

– Ми смо  једна од двеста школа у Србији која се пријавила у првом кругу за електронски дневник, двоје колега су били на обуци у Београду па су они обучили све нас. Класични папирни дневник одлази у историју од 2020. године и све ће се радити преко рачунара. Електронски дневник има много предности, омогућиће наставницима да мање времена издвајају за вођење евиденције о сваком детету на тромесечју, полугодишту, а посебно на крају године, а родитељима да путем поруке или и– мејла одмах сазнају коју је дете оцену добило, да ли је направило неки дисциплински прекршај. Он ће штампати и сведочанства тако да ће и евентуалне грешке много лакше и брже бити исправљене него када се пише руком као што је сада случај – каже Ђокић.

Помоћу електронских сервиса, наставницима би требало да буде лакше у вођењу и организацији часова јер ће много више времена моћи да посвете ученицима. Електронски дневик обезбеђује и  већу објективност у оцењивању, пошто наставници могу да виде само оцене из свог предмета, а свака школа имаће приступ само својим подацима.

В. Мићић