ПОСЛЕ СЕДАМ ГОДИНА ПОКУШАЈА – Лозница пред избором симбола града

Да ли ће Лозница добити нове симболе седам година након почетка процеса њиховог избора зависиће од спремности свих политичких чинилаца да их прихвате. У досадашњим покушајима сагласности није било, а да ли ће се плаво-зелени стег завијорити, знаће се ускоро

Предлог градских симбола – заставе, основног, средњег и великог грба, представљен је прошлог четвртка на конференцији за штампу у Центру за културу “Вук Караџић”. Крајем прошле године, Скупштина града овластила је Центар за културу да спроведе конкурс за избор градских симбола, а комисија, коју су чинили ликовни уметници, историчари и историчари уметности запослени у Центру, од три пристигла одабрала је предлог Драгише Тројанчевића, графичког дизајнера из Брасине. Он за откуп решења тражи 60 хиљада динара, десет, односно 20 хиљада мање од ауторки друга два предлога.

– Симболи треба да буду препознатљиви и општеприхваћени па је комисија изабрала предлог за који сматра да задовољава све ликовне и хералдичке елементе. Било је раније покушаја да се изаберу симболи града, али није могло да дође до договора јер је увек постојала група људи која је предлоге сматрала неприхватљивим. Овај грб је леп, врло пријемчив и садржи све симболе који сажимају нашу историју и културу – рекла је Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу.

Плаво-зелени штит

Према речима Горана Вилића, историчара и члана комисије, приликом одабира предлога грба и заставе пазило се на то да испуне хералдичке захтеве, али и да садрже елементе који симболизију Лозницу, њену историју и културно наслеђе. Магистар Драго Симић, ликовни уметник, каже да су на новом грбу сачувани елементи оног који Лозница користи од краја седамдесетих година прошлог века и  да је тај континуитет веома битан.

– Процес избора нових симбола града дуго траје, раније се кретало од шире расправе ка стручном, а овога пута смо то променили и дошли до предлога који ће се наћи на дневном реду Скупштине. Лозница је место просветитељства, културе и родољубља и по томе нас препознају, а то је истакнуто и на предлогу новог грба који је врло прихватљив и, што је посебно битно, препознатљив – каже Симић.

Да би се упознали са предложеним симболима грађани од понедељка у Музеју Јадра могу да погледају презентацију усвојеног предлога, али и оних који нису прихваћени, уз стручно објашњење чланова комисије

Према предложеном решењу, основни, или мали грб у облику је старог француског штита, с том разликом да му је врх засечен да подсећа на шајкачу, на којем се у доњем делу налази зелени лист винове лозе – према предању, Лозница је име добила по виновој лози, а у горњем плавом налази се папирус са првих седам слова азбуке изнад којег су, насупрот уобичајено укрштеним мачевима, укрштена два пера док се са леве и десне стране налазе гусле са орловом, односно коњском главом. Два поља раздваја плава линија која симболизује реку Дрину. Зелена боја у хералдици означава наду и радост, плава верност и истину, а бела, односно сребрна, мир и честитост. Средњем грбу придодати су изнад штита бела/сребрна бедемска круна са четири мерлона, што одговара градовима са више од 75 хиљада становника, и лента са именом града испод док се са страна налазе украси, стубови окружени виновом лозом, а велики грб са обе стране има држаче штита, односно два ратника (гучевске каријатиде) чији су мачеви окренути ка земљи, што би требало да симболизује мирољубивост. Са десне стране грба (у хералдици се посматра из угла штитоноше, обрнуто од угла посматрача) налази се народна застава Републике Србије, а са леве застава града Лознице која је слична основном грбу осим што у доњем, зеленом делу нема листа и уместо једне поља раздељују три плаве линије које представљају Дрину, Јадар и Штиру.

За све постоји први пут

Лозница је први пут покушала да дође до нових симбола пре тачно седам година када је градска управа расписала јавни конкурс на који се одазвало чак 36 аутора, укључујући оне из БиХ, Македоније и САД, а 32 пријаве биле су потпуне. Међутим, ниједно није, како је образложила Комисија за израду симбола, у потпуности одговарало јер предлози нису одражавали “историјске и стварне чињенице везане за град Лозницу”.

– Иако је било и графички добрих решења, то није довољно јер оно може бити лепо, али да не задовољава законитости хералдике. Грб мора бити јасно читљив тако да се тачно зна шта представља и због чега се симболи налазе ту где су. Тренутно Лозница има амблем и ту су правила много слободнија док грбови имају своје законитости, рекла је тада за ЛН Дајана Ђедовић, која је обављала дужност председнице комисије.

Комисија је, ипак, одабрала шест решења за која је сматрала да би, уз одређене исправке, могла одговарати захтевима конкурса, али је Градском већу предложила да ангажује правно или физичко лице из те области како би се добило право решење за симболе града. Предлог је усвојен и у октобру 2011. са Српским хералдичким друштвом (СХД), које је, иначе, израдило грбове за више од 50 локалних самоуправа, потписан је уговор вредан 156 хиљада динара. Како је за ЛН тада изјавио Марко Драшковић, председник СХД, уколико се наручиоцу не допадну понуђена решења, српски хералдичари припремају нова све док се не постигне циљ.

Хералдичари су доставили елаборат са три предлога и пратећим образложењем аутора Иван Сарајчића, члана хералдичког колегијума СХД. Одлука, међутим, није пала.

Драшковић је за ЛН изјавио да постоји могућност да се одбију сва понуђена решења, али да се то СХД никада није догодило. Међутим, за све постоји први пут.

Лозница ни, тада већ 2012, није одабрала симболе па су се хералдичари поново латили пера. У јануару 2014. чинило се да је питање дана када ће се пред зградом градске управе завијорити застава града. Како су првобитни предлози СХД били подложни променама, достављена су нова решења. Предложено је да основни грб буде штити раздељен плавом и сребрном бојом при чему је у плавом делу сребрни лаки топ из Првог светског рата, а у сребрном отворена књига црвених корица и сребрних листова исписаних црним словима АБВГ. Украси за средњи и велики грб обухватали су бедемску круну, ленту са називом града, сребрне курјаке као држаче штита, зелена брда на постаменту са подножјем од белог шљунка, сребрно-црвене греде као симбол река и термоминералних извора.

Ипак, ни ново решење, које је требало да се нађе пред одборницима Скупштине града, није добило пуну сагласност, замерке су имали СНС и самостални одборници, па је предлог одлуке о симболима повучен са дневног реда и Лозница је наставила да користи грб, односно двобојни амблем из 1977. године. На том грбу/амблему у облику шпанског штита у дну се налазе гусле понад којих је свитак са исписаних првих седам слова азбуке, а преко којег стоји перо засечено за писање. На врху је име града окружено стилизованом представом винове лозе. Овај грб измењен је када је после промене друштвеног система из средишта венца винове лозе избачена петокрака. Новонастала празнина никада није попуњена.

Мали, средњи, велики грб

Грб је један и само се мењају нивои његове опремљености спољним украсима. Одређивањем основног у пуном смислу одређен је грб, а спољни украси га визуелно обогаћују, али га у хералдичком смислу не мењају. Средњи грб има ограничен репертоар спољних украса, а најмање траку са натписом и бедемску круну док велики грб има много спољних украса и мора имати и заставе самог места и непосредно надређене територије. Одлучивање о грбу је одлучивање о садржају и бојама, а не о цртежу и зато је од кључне важности да аутор сачини добар и хералдички исправан блазон, односно опис грба јер у супротном сам цртеж неће представљати ништа.

Стег

Стег града налазиће се у службеним просторијама градских руководилаца, биће истицан на зградама органа града, а у дане празника града и на јавним предузећима и установама које је основао. Застава ће се вијорити и током свечаности, прослава и других масовних културних и спортских манифестација од значаја за град. Поред стега, требало би да буде израђена и стандарта, односно застава урађена на “нарочито декоративан начин” која ће се користити у посебно свечаним приликама у присуству градоначелника, заменика градоначелника као и председника и заменика председника Скупштине града. Стандарта се изван зграде органа града може износити само изузетно и то по одобрењу градоначелника.

Н. Трифуновић

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″