ВЛАДАН ВРАГОЛИЋ (28) ДОБИО НОВО СРЦЕ – Сада живим нови живот

ВЛАДАН ВРАГОЛИЋ (28) ДОБИО НОВО СРЦЕ – Сада живим нови живот

Годину која је остала иза нас, Владан Враголић (28) из Чокешине памтиће као годину свог новог рођења, а тај уторак, 14. новембар, урезан му је као тренутак када је добио нову шансу за живот. Он је један од двојице пацијената Клиничког центра Србије који су у кратком року добили ново срце, захваљујући даваоцима органа, људима за које није било шансе, али чији органи су  омогућили другима да живе

Владан је завршио Средњу економску школу у Лозници (2008. године), а потом специјалистичке студије на Високој пословној школи у Новом Саду. Како каже, живео је уредан живот, без икаквих здравствених потешкоћа и без наследних болести у породици. Први симптоми, убрзано замарање при најједноставнијим активностима, губитак даха, неуравнотежено дисање и осећај “прескакања” срца, као и сув кашаљ јер су му се плућа све више пунила водом због немогућности срца да је испумпава, јавили су се 2015. године, када одлази код доктора.

– После прегледа у Лозници хитно сам пребачен у Клинички центар Србије, на Клинику за кардиологију, где сам провео два месеца на испитивању и где је постављена дијагноза срчане слабости (инсуфицијенције) и дилетативне кардиомиопатије (развученост леве коморе која губи своју контрактибилност, односно могућност да пумпа), проузроковане упалом срчаног мишића – почиње своју причу за ЛН Владан.

Инвазивније медицинске поступке, попут неколико катетеризација и биопсија рађених у локалној анестезији, каже да је већ и заборавио када се касније сусрео са операцијом уградње новог срца. Стање је држано под контролом, али су почели да се јављају све озбиљнији поремећаји срчаног ритма па је уградња дефибрилатора (пејсмејкера) била једино решење као превенција изненадне срчане смрти.

– Сваки одлазак на контролу и страх да ће вам саопштити да вам је стање лошије него претходног пута, било је нешто на шта сам навикао, али када год бих се враћао кући, пуштао сам јако музику да побегнем макар на кратко од својих проблема. Време сам проводио у тражењу нових хобија и хрвању са администрацијом везаном за обезбеђивање упута, рецепата и осталог, што ми је било подједнако мучно као и сама болест – искрен је наш саговорник.

А потешкоћа је било доста, осим оних физичких да не може да се креће, нити да шета, да му се дешавају изненадне несвестице и малаксалост, као ни то да не може да понесе флашу воде из продавнице, до много тежих, социјалних потешкоћа. Свако наздрављање у већем друштву тражило је од њега одговор на питање зашто му је вода у чаши. Такође, боравак у болници није једноставан за човека од 28 година који при том мора да објашњава људима како неко тако млад може да има тако озбиљно оштећење срца.

У октобру прошле године Владаново стање се погоршало, јавили су се проблеми са умором као и отказивање појединих органа услед слабе срчане функције и самим тим слабе прокрвљености целокупног организма. У врло лошем стању пребачен је у Клинички центар Србије где му је после двадесетак дана опоравка предложена операција уградње срчане пумпе до трансплантације. Пуком срећом, дан раније од заказане операције саопштавају му да је пронађено одговарајуће срце.

– Тог дана, на Свете Враче, остварила ми се једина жеља коју сам имао последње две и по године. Добио сам ново срце и нову шансу за живот. Иначе, 15. новембра требало је да ми уграде вештачку пумпу, која би ми омогућила пет година живота до трансплатације, али се онда десило чудо. Није било једноставно. Два дана раније сам начуо да се појавило потенцијално срце, а онда су ми то лекари и потврдили. Тај осећај није лако речима описати. Трансплантација је урађена 14. новембра и ја сам данас жив – усхићено говори Владан.

После операције се осећа добро, поносан на себе и своју породицу која је преживела са њим овај тежак период, али и на добре људе велике емпатије који су дали сагласност за пресађивање  органа,  као и на особље Одељења кардиохирургије и Одељења за трансплантације КЦС.

– Размишљао сам ја и о трансплантацији у иностранству. Међутим, током припреме за операцију стекао сам пуно поверење у знање и стручност комплетног медицинског особља и уверио се да се операције захтевне попут трансплантација одвијају готово рутински иако опрема којом располажу није ни близу софистицирана као на Западу. Захвалност за нови живот дугујем донорима и особљу са Кардиохирургије КЦС – поручује Владан.

Трансплантације

Прошле године урађено је седам трансплантација срца, што је највећи број откако је оживљен тај програм у Србији. За само десет дана у новембру, 11 пацијената добило је нову шансу, захваљујући породицама које су одлучиле да дају органе својих најмилијих. Пресађена су два срца, три јетре, урађено је пет трансплантација бубрега код одраслих, а нови бубрег добило је и једно дете у Дечјој клиници у Тиршовој.

С.Пајић

Фото: Снежана Крстић, Блиц

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )