НАШИ СМО – Оливер

Док овај број ЛН буде улазио у штампу, у Београду ће бити сахрањен Оливер Ивановић, српски политичар са Косова, лидер Грађанске иницијативе “Слобода, правда, демократија”,  убијен у уторак испред страначких просторија у Северној Митровици док су у исто време у Бриселу после више од годину дана настављени преговори.  На њега је са леђа испаљено шест метака  нешто после осам часова ујутро, а сат касније  запаљен је и аутомобил за који се верује да је коришћен у том злочину. Вест о атентату на најугледнијег српског политичара на Косову потресла је целу српску јавност и изазвала осуде у домаћим и  међународним круговима. Био је образован, културан, толерантан и умерен политичар. Расим Љајић је у дану када је убијен Ивановић рекао да управо због те умерености, није био добар ни Србима ни Албанцима.

Отворено се залагао за излазак Срба на косовске изборе у време када је званични Београд био против, а када је званични Београд био за, није био вољан да на њима учествује са Оливером Ивановићем. Многи су се у уторак сетили да је на исти дан и на скоро идентичан начин, 16. јануара 2014. године убијен његов саборац и кум Димитрије Јанићијевић, председник општинског одбора СЛС-а Северне Митровице и кандидат за градоначелника општине. Који дан касније Ивановић је ухапшен под оптужницом Еулекса за ратне злочине. У затвору је провео више од три године доказујући своју невиност у монтираном поступку. Чим је изашао из затвор,а вратио се политици, али није дочекан као национални мученик, херој или победник, него као сметало у новоуспостављеном поретку. За почетак, запаљен му је аутомобил. Из тих дана остао је интервју у “Времену” у којем је рекао: “Трагично је да после осамнаест година живота у страху од екстремних Албанаца, Срби сада страхују од екстремних Срба и исељавају се због тога. До те промене је дошло док сам био у затвору и ја је можда боље уочавам него они који су то проживели постепено, али је очигледно: људи су преплашени и ћуте или се пакују за селидбу. Ако држава не предузме нешто да се овај тренд заустави, постоји озбиљна опасност да се север Косова сруши и да све што смо чували свих ових година нестане. Раније смо знали где је фронт, али сад не знамо јер је фронт међу нама”.

Рекао је и да је поднео кривичну пријаву против Н.Н. лица због три случаја застрашивања, прво српском а затим и косовском тужилаштву и поручио: “Очекујем да неко реагује, јер ако се овако настави, биће тешких последица”. Одговор његових политичких опонената из Северне Митровице био је  да он грозничаво настоји да привуче пажњу јавности у патолошкој самозаљубљености  и да гради програм на параноичном уверењу да му неко прети и да се Српска листа уротила против њега и његових амбиција. Истовремено,  једна београдска и једна телевизија  са Косова емитовале су сраман спот у којем не само да је прекршено свако предизборно и свако етичко правило, него исцртана мета у коју је само четири месеца касније неко и испалио шест метака. Наравно да нисам хтела да кажем да је Оливер Ивановић убијен због телевизијског спота и наравно да ја не знам ко  стоји иза тог злочина. Али  у дану када су се лиле многе крокодилске сузе па и на тој телевизиј, гануле су ме искрене сузе  Расима Љајића на РТС-у  када је рекао  Испада да је био сигурнији у затвору, него на слободи. На питање да ли верује да ће починиоци и налогодавци бити откривени, рекао је: “Не верујем!”

Ја верујем да ће починилац бити откривен  ако је Албанац јер ће српска страна бити мотивисана да то докаже, такође верујем да ће из истог разлога бити откривен и починилац Србин, али наручилац ће остати тајна у оба случаја. Као што ће остати тајна ако су обе стране умешане, или можда нека трећа.  Ништа од овог не бих искључила.  Али, не могу да престанем да се питам како то да наше безбедносне снаге нису имале никава сазнања шта се спрема Оливеру Ивановићу и како смо дошли у такву ситуацију да је бављење политиком код нас постало опасно по живот. И шта је живот, ако је политика све?

Верујем да ће грађани Србије испратити Оливера Ивановића као што су и сваког другог у чијој су смрти спознали  величину којој нису придавали значај за живота. Слаба утеха, велика порука. 

Зорица Вишњић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )