
ПОГЛЕД ИЗ ОПОЗИЦИЈЕ – Шта је Лозници донео статус града?
Михаило Пурић, Заједно за Србију:
-Град Лозница у 2017. години пуни десет година од добијања статуса града. Статус града даје велике шансе и могућности које су везане за повећање административних капацитета, као што су: Комунална полиција, градске општине, долазак инвеститора, приступ европским фондовима, већа помоћ Владе Републике Србије. Нажалост, наш град је само делимично искористио шансу. Лозница је пропустила прилику да у статусу града смањи заостатак у развоју у односу на суседне градове као и да успостави сарадњу са суседним градовима ради заједничких пројеката, а све у циљу побољшања живота у нашем граду. Искрено, очекујем да у наредном периоду да Град Лозница искористи добре могућности за бржи привредни раст као и побољшање животног стандарда грађана. Све је у визији и способности у управљању ресурсима града Лознице, јер грађани и њихов стандард су мера успеха локалне власти.
Томислав Чотрић, председник ГО ДС:
– Осим статусног симбола, Лозница ни после десет година није добила институције које би је дефинисале као град. Седиште Управног округа је и даље у Шапцу, а управни округ представља основни субјекат административне децентрализације власти и административни центар за територијално организовање инспекцијских и других служби државних органа. Немамо полицијску управу већ полицијску станицу, немамо царинарницу, немамо Завод за јавно здравље и да не набрајам даље. Нисмо ништа учинили по питању градских општина (Бања Ковиљача, Лешница, Драгинац…), вероватно из страха од децентрализације власти, јер једна Словенија која има два милиона становника има 210 општина, а Србија са 7 милиона 173 општине. Све ово је пропуст и неспособност локалне власти која 13 година, под различитим називима, суверено влада овим градом.
Зане Шаулић, ГГ “Др Зоран Николић”:
– Лозница статус града није добила због своје величине или развијености него због политичког утицаја. Добро је што смо добили статус града али није добро што нисмо искористили ту предност. Нисмо вратили ниједну изгубљену ингеренцију, а оне које имамо су под окриљем Шапца. Посебно бих нагласио да је недопустиво да ми и даље имамо само полицијску станицу која је без притворске јединице и да као погранични град немамо више царинарницу. Мене посебно брине што још увек немамо Канцеларију за људска и мањинска права као ни невладине организације које би се бавиле тим питањима. Требало је да до сада оспособимо Бању Ковиљачу и Лешницу да постану општине, како је и планирано, али то се није догодило. Град јесте напредовао у погледу комуналног уређења, али нисмо решили проблем санитарне депоније и што је најбитније нисмо успели да економски развијемо град. Наша највећа предузећа после приватизације завршила су у стечају, а нисмо успели да доведемо ниједног страног инвеститора и не треба да нам изговор буде недостајући ауто-пут пошто га немају ни Крупањ, ни Шабац ни Ваљево, а тамо ипак стижу инвеститори.
Драган Пајић, ГГ “Смело”:
На питање: шта је Лозница добила статусом града, морам прво да констатујем шта је и које је надлежности је Лозница изгубила у последњих десет година. Остали смо без санитарног инспектора, водопривредног и шумарског инспектора, а смањен је број ветеринаских и тржишних инспектора. Хигијенско-епидемиолошка служба је комплетно у надлежности града Шапца. Ни после десет година од добијања статуса града, територија Лознице није подељена на градске општине у складу са законом, статутом града и чврстим обећањима датим од стране садашњег и тадашњег градоначелника. Општи утисак је да статус града Лозници није конкретно ништа ново и квалитетно донео, у прилог овакве тврдње говоре и предходни наводи. Да је могло више и боље, на добробит грађана и привреде града Лознице група грађана привредника и предузетника – СМЕЛО износи ове тврдње и поручује грађанима Лознице да је за будућност и општи бољитак неопходно да о томе одлучују људи са ауторитетом, стручним и пословним референцама.
Зоран Јовић, председник ГО ЛДП:
– Статус града без управног округа за сада нема велике предности за локалну заједницу, па је такозвани средњи ниво власти за Лозницу и даље у Шапцу. Тиме смо највише изгубили у области здравства, укидањем ХЕС-а. Сада је окружни Завод за јавно здравље у Шапцу референтна установа за многе лабораторијске анализе и санитарне прегледе који су се обављали у Лозници. То није добро ни за грађане, а ни у финансијском погледу јер то односи одавде око милион евра, на годишњем нивоу. О томе се ћути. Ми смо једини погранични град који нема центар граничне полиције и царину. Колики су тек ту финанскијски губици. Мислим да је сада шанса да се изврши притисак на републичку власт с обзиром на скоро отварање рудника јадарита . Актуелна власт у Лозници мора да истраје у добијању статуса округа. То је једини спас за овај део републике да се заустави даље урушавање и заостајање у развоју а ту мислим и на Рађевину и Азбуковицу са којима имамо много више сличности и потреба за удруживањем него са Мачвом.