НАШИ СМО – Драги Деда Мразе,

НАШИ СМО – Драги Деда Мразе,

Јасно ми је да си ових дана затрпан писмима са свих страна и знам да сви нешто траже, а нико не пита можеш ли и је л’ ти тешко. Ако им не удовољиш, дигну нос и наљуте се па наредних годину дана и не мисле на тебе, не питају ни како подносиш досаду ни како је у тој твојој црвеној бунди у време глобалног отопљавања ни имаш ли хране за ирвасе, бринеш ли се кад их пустиш да се истрче… Е, па драги Деда, за промену, ја ти нећу тражити ништа да донесеш, али хоћу да однесеш.

Право да ти кажем, не знам одакле да почнем, списак је толико дуг да би се растегао одавде до Северног пола. Да ти кажем да однесеш ратове, болести, глад, сиромаштво… могао бих, али не конкуришем за мис света па ћемо то да прескочимо. Кад сам већ код тога, припази изнад Северне Кореје, хоће да пролете повремено ракетице, а није ватромет.

Елем, да видимо, могао би, за почетак, да однесеш неваспитање, бахатост, безобзирност. Ту се најпре спустиш ниско изнад путева па покупиш аутомобиле возачима који возе брже од дозвољеног и не хају кога све угрожавају дивљањем, боље ти то да урадиш него она госпођа у црном са косом у рукама. Онда, кад смо код аутомобила, покупиш све који су паркирани тако да пешаци не могу да прођу плочником него морају да силазе на коловоз. Узми и њима пет, десет црвених кад прелазе на црвено или ван пешачког прелаза, а нарочито ако то раде пред носом саобраћајног полицајца. Покупи узгред и значке онима који су дужни да такве ствари спрече и казне, а прођу не осврнувши се. Онима који раде свој посао можда после тога неко и подигне плату, баш како и заслужују. Узми Деда у саонице и новчанике оних који мисле да су равни Богу зато што су власници фирми па граде виле и базене, крстаре Медитераном, а радницима дају минималце. Уф, а онима који од радника траже да им врате пола од исплаћеног минималца узми и више од новчаника, покупи им толико да науче како изгледа живети са десетак хиљада месечно, а пошто теби паре не требају, подели их онима којима су потребне.

Понеси и оне који малтретирају слабије, оне који силом решавају све што се не допадне њиховим ситним умовима. Њих не мораш да враћаш, не мораш ни да тражиш где да их спустиш, снађи се.

Можда то лепо пуни буџет, али Деда, у ниском лету покупи и цигарете и сличне отрове да се коначно надишемо чистог ваздуха. Покупи и Закон о заштити од дуванског дима па га са висине испусти на главе оних у држави који би требало да га спроводе, а пуше по канцеларијама. Питај их и колико су казни досад наплатили.

Не знам како ћеш то да изведеш, али покупи и везе, упадања преко реда, сређивања и мувања… Однеси са собом све послове добијене “подмазивањем”, а кад си већ ту, однеси и фотеље онима који су “подмазани”. Можеш и њих да понесеш, али само до најближег затвора.

Покупи, Дедице, и сва омаловажавања, потцењивања, увреде, однеси злобу и завист… Толико тога има што треба да потегнеш. Однеси и сујету, посебно од оних који тврде да је немају, од ње много наопаких ствари потиче. Узми и нерасположење, грубост, умишљеност… Покупи и потребу за закерањем, сталним замеркама, остави огледала да се прво погледамо сами па онда другима нешто да причамо.

Узми Деда Мразе и… ма шта да ти причам, имаш ти већ довољно година и довољно си света видео да не би и сам знао шта све треба да однесеш. Питам се само, мој Деда Мразе, хоћеш ли имати довољно ирваса да потегнеш сав тај терет, а сигуран сам да ти једне саонице неће бити довољне.

Небојша Трифуновић

П. С. Верујем да ти је срце пуно кад надлетиш окићене градове, али немој да будеш попустљив због тога него, лепо, покупи и јелке од 80 хиљада евра па, ако већ они који немају ни памети ни душе не могу тога да се сете,  паре уплати неком детету које се бори да дочека да му и следеће године донесеш пакетић.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )