ЈЕСЕЊИ РАДОВИ У ВОЋЊАЦИМА – Време је за нове засаде
Добра припрема земљишта и саднице из проверених расадника основни су предуслови за стварање родног воћњака
Јесења садња воћа много је боља од пролећне зато стручњаци и препоручују да се воћњаци подижу у ово време. Заснивање воћњака требало би планирати најмање годину дана раније како би се парцела добро и правилно припремила за садњу.
– Грешке које се направе приликом подизања засада не могу се касније исправити. Припрему треба почети агрохемијском анализом земљишта на основу које се ради мелиорација која подразумева поправку земљишта, а то значи ђубрење органским и минералним ђубривима како би се земљиште обезбедило залихама хранљивих материја у дубљим слојевима за дужи период. Земљишта на нашем подручју су углавном кисела и захтевају поправку, а то је, пре свега, калцизација којом се додаје кречњак. Међутим, ако је кречњак без стајњака, неће бити добро искоришћен. Најбоље би било потребну количину кречњака растурити по целој парцели, плитко заорати, а после месец дана нађубрити стајњаком и НПК ђубривима на основу агрохемијске анализе, па све то дубоко заорати. Фину обраду треба обавити седам до десет дана пре садње – саветује Златица Крсмановић, дипломирани инжењер воћарства и виноградарства из лозничког “Пољосавета”.
У недостатку стајњака, земљиште се може поправити сетвом и заоравањем зелене масе (сточни грашак, грахорице, детелина). Биљке се заоравају у фази цветања или прецветавања. Добра преткултура за заснивање воћњака су и стрна жита. У пољопривредним апотекама може се набавити пелетирани стајњак који се може употребити за ову намену.
Важна мера коју треба обавити пре заснивања засада је и подривање земљишта, односно разбијање сабијеног земљишта које настаје, углавном, због гажења точковима трактора и комбајна. Врло често се дешава да због вишка влаге у земљишту дође до сушења засада малине и купине управо због збијеног земљишта. Подривањем земљиште се дренира и тако омогућава отицање вишка воде. Најбоље би било ово урадити пре заснивања засада. Пре подизања засада требало би обезбедити и воду па тек онда припремити земљиште за садњу. За добар квалитет плодова и високе приносе изузетно је важан избор садног материјала. Саднице би требало набављати у расадницима који имају сертификат и уверење о здравственој исправности воћа.
– Последњих година засади малине подижу се и на нетипичним земљиштима за ову воћну врсту – равницама и долинама река где су земљишта алкална и морају се поправљати. За то се користи сумпор, а препорука је да се за преткултуру сеју купусњаче које би требало заорати. За ђубрење треба користити ђубрива са додатком сумпора, како азотна за прихрану, тако и НПК ђубрива са додатком сумпора – каже Крсмановићева.
У овом месецу треба обавити и основно ђубрење већ подигнутих засада. Оно подразумева употребу стајњака и мешаних минералних ђубрива. Стајњак се, углавном, растура око стабла, а ређе по целој површини воћњака. Основна ђубрива се у земљиште обавезно уносе обрадом.
Воћари који нису обавили заштиту бакарним препаратима могу то урадити у наредним данима када је температура изнад пет степени и када су биљке суве.
– Само правилним неговањем воћњака и благовременом применом агротехничких мера могу се постићи високи приноси и добар квалитет воћа – поручује Крсмановићева.
В. Ст.
