СПОРА РЕГИСТРАЦИЈА СТАМБЕНИХ ЗГРАДА – Управник у свакој петој згради
По свему судећи регистрација стамбених зграда неће бити завршена у предвиђеном року. Пре принудних управника у зграде ће ући инспектори који могу оставити додатни рок станарима да ипак сами одлуче коме ће поверити посао управљања – комшији или професионалцу. Лозница и даље има само једног професионалног управника
Рок за регистровање и избор управника зграда истиче крајем године, а у целој Србији овај посао споро одмиче. У Лозници, од 149 стамбених зграда, пријаву за регистрацију поднело је само 30 скупштина станара који су посао управника поверили комшијама. Лозница за сада има само једног професионалног управника који је прошао обуку и добио лиценцу, а на обуци је још троје кандидата.
– Ја сам одлучио да прихватим управљање само у зградама на Лагатору зато што је ово новина за све и не бих желео да се упуштам у веће обавезе док не стекнем потребно искуство – каже за ЛН Борис Ружић, први професионални управник у Лозници.
На питање колика ће бити надокнада станара за његов рад, он каже да то још увек није утаначено и да ће се она кретати између 250 и 300 динара.
Међутим, не касне само грађани, ни Министарство грађевине није завршило до краја свој део посла пошто још увек није донет Правилник о текућем одржавању на основу којег би требало да буде донета и цена рада управника. Иако се из ресорног министарства може чути да неће бити продужетка рокова, како незванично сазнајемо, локалне самоуправе ће, ипак, бити толерантније према онима који посао не заврше у предвиђеном року. Поред тога, Закон о становању и одржавању зграда прописује пре одлуке о принудној управи инспекцијски надзор и додатни рок за избор управника и регистрацију зграда.
Али, не треба чекати на евентуално продужење рокова, кажу у градској управи из које су ових дана позвали грађане да свој део посла обаве на време.
Први корак за станаре је конститутивна седница скупштине стамбене заједнице на којој се и бира управник зграде, који може бити из редова станара или професионалних управника, а сви потребни обрасци могу се добити у канцеларији број 5 у градској управи, а могу се преузети и са сајта града. Такса на пријаву за регистрацију станбене заједнице износи 300, а на решење о регистрацији 500 динара.
Иначе, кворум на конститутивној седници чини већина од укупног броја власника станова или локала. Ако кворум не буде постигнут, седница се поново сазива са истим дневним редом најраније за десет, а најкасније за месец дана. Кворум за поновљену седницу чини једна трећина станара. Одлуке се доносе простом вецином гласова (51 одсто) присутних који имају право гласа. Власник стана може гласати и писаним путем или преко пуномоћника, а уколико је власник стана непознат или недоступан, његов глас се не урачунава у кворум.
По одржавању конститутивне седнице са које треба сачинити записник, почиње поступак регистрације. Уз попуњену пријаву треба приложити и записник са одлуком о избору управника (огледни пример се такође може наћи на сајту), примерак уплатнице администартивне таксе,
очитана или фотокопирана лична карта управника стамбене заједнице, фотокопија потврде о додељеном матичном броју и ПИБ-у скупштине станара/савета зграде (само уколико
је стамбена заједница раније имала формирану скупштину станара) и фотокопија уговора са банком о отвореном жиро-рачуну скупштине станара/савета зграде (само уколико је
стамбена заједница раније имала отворен рачун у банци).
Након добијеног решења о регистрацији, следи израда печата, подношење захтева за решење о матичном и пореском идентификационом броју (ПИБ) и отварање банковног рачуна
стамбене заједнице уз доставу следеће документације: решења о регистрацији стамбене заједнице, важећа лична карта заступника – управника, ОП образац (купује се у књижари) оверен код нотара и решење о пореском идентификационом броју.
За све додатне информације или питања грађани се могу обратити и градској управи, а могу се добити и телефоном, позивом на број 879-200, локал 331.
З. В.
