У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА О ЕВРОПСКИМ ПРОЈЕКТИМА – Од мане начинити предност
Живот крај границе – оно што је била лоша карактеристика Лознице могло би се сада обрнути и постати предност, казао је поред осталог Драган Ђукановић, професор Факултета политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду, на скупу о пројектима и финансирању регионалне сарадње одржаном ове недеље у Библиотеци Вуковог завичаја.
– За Лозницу је битно да се успоставе програми прекограничне сарадње, а, сматрам да је доста тога већ учињено са БиХ и Хрватском у оквиру Еврорегиона. Постоји могућност да се значајна финансијска средства привуку за, пре свега, инфраструктурне објекте који су најзначајнији како би се у потпуности и држава и локалне средине спремили за чланство у Европској унији. Веома је битно то што је Лозница близу тромеђе па може да повуче новац и за развој туризма и бројних других делатности – каже Ђукановић.
Трибине попут ове одржавају се у градовима широм Србије, а пројекат спроводе ФПН и Европски покрет у Србији уз подршку ЕУ. У сваком месту разговара се о ономе што њему највише одговара па су тако тема у Лозници били пројекти и финансирање регионалне сарадње. Председница Форума за међународну сарадњу Европског покрета у Србији Јелица Минић каже да је видљива разлика у знању између општина у којима се већ примењује прекогранична сарадња и оних из средишта земље које немају таква искуства.
– Постоје различити начини да се помогне нашем региону и да он сам себи помогне. О Берлинском процесу се не зна много, али је он учинио видљивим бројне иницијативе и пројекте у саобраћају, енергетици, појављују се и оне из области заштите животне средине и о томе треба више разговарати и видети колико Србија и сваки град у њој од тога могу имати конкретне користи. Много знања важних за локалне самоуправе стиче се преко разних организација попут, нпр, Мреже асоцијација локалних управа југоисточне Европе чија је чланица и наша Стална конференција градова и општина. Мрежа веома успешно лобира у Бриселу преко сличних европских асоцијација и зато треба пратити које су то све организације, извори средстава, европски фондови и за то се припремати – рекла је Минићева.
Она је навела и да је тачно да је то што се обично приликом финансирања пројеката тражи да локалне самоуправе учествују са 20 одсто новца отежавајући фактор, али да, са друге стране, повећава одговорност.
– Понекад није тешко страћити туђе паре, али када треба сопствене да страћите, онда сте под контролом и нико неће тек тако пустити да то урадите са буџетским средствима града. То учешће је важно и има вишеструки значај – тврди Минићева.
Она је навела и да се сада 2025. година појављује као она у којој ће се Србија придружити Унији, али, иако је осам година то за људски живот доста дуг период, за администрацију је кратак, а успех на путу ка ЕУ од ње умногоме зависи. Минићева каже да није немогуће испунити тај рок, али се мора кренути одмах са променама.
Н. Т.
