МЛАДИ НА СЕЛУ ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (5) – Све мање деце
Одлазе млади и из Врбића, питомог села у Рађевини удаљеног девет километара од Крупња, али много већи проблем су момци који остају и не жене се. Не оснивају породице тако да се све мање деце рађа у овом месту
Као и друга селима и у нашем има проблема које треба решити, али овај је највећи. Све је мање оних који оснивају породице. Много је неожењених, а само у засеоку у којем живим има двадесетак кућа и бар десет нежења. Није ни чудо што је све мање деце у нашем селу. Да бисмо оженили наше момке био би нам потребан бар један аутобус пун девојака, а можда и два. У селу је мало девојака и све гледају да побегну у град каже Горан Поповић, председник Савета месне заједнице.
Он подсећа да село има око пет стотина становника и да се тај број из године у годину смањује. Пре петнаест година у овом месту живело је 578 становника.
Одлазе млади у градове у потрази за бољим животом, а чини ми се да тамо већина није остварила оно због чега су отишли. Многи, изгледа, више воле да живе лоше у граду него добро на селу, а овде се може сасвим добро живети, али мора много и да се ради истиче Поповић.
Милан Крсмановић (24) по занимању је механичар расхладне и грејне технике, али никада се није бавио тим послом. Ожењен је, има једногодишњег сина, и бави се искључиво пољопривредом, од које, како каже, његова породица лепо живи.
Радио сам у Русији нешто више од шест месеци и није ми се свидело. Одлучио сам да се вратим у село и овде оснујем породицу. Лепо ми је овде. Везан сам за село и људе који живе овде и не бих то мењао за посао у граду. Друштво је добро и када имамо времена окупљамо се, причамо, планирамо, у суштини лепо се дружимо. Моја породица се бави пољопривредом, имамо потребну механизацију и обрађујемо седам хектара. Гајимо краве, свиње, коње, а највише прихода остварујемо од продаје малина, шљива и купина. Када би цена била сигурна било би још више засада овог воћа у нашем селу. Ове године цена шљива била је добра тако да смо лепо зарадили. Некада се у овом крају у огромним количинама производио кромпир, а сада га је све мање јер нико неће да га продаје накупцима у бесцење, тако да већина мештана сада кромпир производи само за своје потребе каже Крсмановић.
Истиче да су лоши путеви велики проблем. Углавном су макадамски и тешко се долази до кућа или њива. Асфалтирано је само нешто више од једног километра. Снабдевање струјом је добро, а одлично функционишу мобилна телефонија и интернет. У селу немају градску воду и снабдевају се из сеоског водовода до својих кућа довели су изворску воду. У Врбићу ради четворогодишња основна школа издвојено одељење ОШ “Жикица Јовановић Шпанац” из Беле Цркве и има петнаестак ђака. У селу постоји и црква Светог цара Константина и царице Јелене. У Врбићу нема културних или спортских манифестација једино млади из села сваке године за васкрс организују турнир у малом фудбалу на коме учествује дванаест екипа из овог и околних села. У провод, како кажу млади из Врбића, одлазе у Крупањ, а понекад и у Лозницу. Међутим, лоши сеоски путеви често су разлог због чега углавном остају у селу и посећују једни друге.
Када су путеви добри много је лакше стићи до града, али и обрадити њиве. Овако је тешко. Надам се да ће локална самоуправа изнаћи могућности да реши овај проблем не само у наше, већ и у осталим селима истиче Крсмановић.
И он сматра да је све већи број неожењених момака највећи проблем у селу и да је то приоритет, али и да га је тешко решити, ако момци сами нешто не предузму.
Из моје генерације сви су остали на селу, а само сам је основао породицу. Шта тек рећи за оне нешто старије. Додуше и многи од оних који су отишли у градове не оснивају породице, јер ни тамо немају од чега да живе, тако да о женидби готово и не размишљају. У селу ако се ожене до тридесете године добро је, а они старији чини ми се да више и не размишљају о томе. Није ни чудо што је све мање деце. А могло би се, и поред свих тешкоћа, у селу лепо живети. Ко хоће да ради тај и може да створи себи солидне услове за живот, они који не желе да раде не могу опстати ни у селу ни у граду. Стварање породице је најважније и поручио бих младима да се одлуче на тај корак. У селу постоје солидни услови за живот и саветовао бих младима да покушају да своју будућност граде на селу, а не да поштопото јуре у град. Ни тамо не цветају руже, овде бар могу да произведу храну за себе и бар нечему да се надају сматра Крсмановић.
ЕЛН
Пројекат подржава Општина Крупањ.
