МЛАДИ НА СЕЛУ – ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (4) – Тешко без посла

МЛАДИ НА СЕЛУ – ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (4) – Тешко без посла

На девет километара од Крупња према Завлаци налази се Ликодра, село са 240 домаћинстава и око 800 становника.  Домаћинства су углавном старачка, а просечна старост мештана је већа од 45 година. Ни Ликодра није могла да избегне судбину већине рађевских села – млади одлазе у већа места, а све мање је оних који овде оснивају породице

Кроз Ликодру пролази значајна саобраћајница која Крупањ повезује са магистралним путем Ваљево-Лозница. Село је лепо, а мештани вредни и гостољубиви. Нажалос, број становника се из године у годину смањује.

– Одлазе у веће центре, а у селу је и све већи број нежења. Мало је оних који оснивају породице па се и све мање деце рађа. Ликодра има четворогодишњу школу – издвојено одељење ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” из Крупња у којој тренутно заједно са предшколцима има 27 ученика. Село је имало и дом културе који је због појаве клизишта срушен током катастрофалних поплава 2014. године. У плану је изградња  нове зграде која би имала и фискултурну салу за ученике наше школе. Село нема градску воду, већ сваки заселак има свој водовод. Нисконапонска електромрежа је у већем делу села добра, а мобилном телефонијом је покривено цело подручје. Путна инфраструктура је велики проблем, редовно се одржавају, али водене бујице сваке године однесу шљунак и све се мора радити изнова. Савет месне заједнице је планирао да сваке године асфалтира бар километар, два сеоских путева и тако реши овај проблем – каже Драган Дојић, директор Средње школе у Крупњу и мештанин Ликодре.

Он подсећа да се становништво углавном бави пољопривредом. Производе кукуруз, пшеницу, јечам, а значајне површине су под засадима шљива, купина и малина. Крај је брдски па су и приноси мањи у односу на равничарске пределе.

– Већина мештана нема потребну механизацију па је због тога и зарада мала. Млади не могу од тога да живе, а камоли да оснивају породице, а другог посла нема тако се велики број њих одлучио да оде из села у потрази за бољим животом. Углавном иду у Београд где раде у грађевинарсту. Нажалост, исељавају се и комплетне породице. У последњих пет-шест година само из засеока где ја живим иселило се шест породица. И поред свега, може се рећи да услови за живот у Ликодри нису лоши и верујем да би млади остали овде када би могли да нађу посао у Крупњу или неком оближњем месту – сматра Дојић.

Милена Нешић (34) од пре десетак година живи у Ликодри. Каже дошла је са села на село и није се покајала. Има троје деце и њена породица живи сасвим пристојно.

– Бавимо се пољопривредом и успевамо да обезбедимо све што нам је потребно. Истина је да млади одлазе и да је све више старачких домаћинстава. Једини разлог је посао. Овде га нема и зато одлазе највише у Београд. Сигурна сам да би остали овде када би могли да се запосле – истиче она.

Мирјана Радишић  (33) је завршила вишу економску школу, али никада није радила у струци. Живела је у Крупњу, а удала се у Ликодру и има два сина. Њена породица се бави пољопривредом – ратарством, сточарством и воћарством и, како каже, од тога пристојно живи.

– Ликодра је лепо место. Крупањ је близу. Овде нема неких културних или спортских садржаја, али лако је отићи у Крупањ и погледати оно што нас интересује. Инфраструктура је солидна, једино би у нашем засеоку требало  реконструисати нисконапонску мрежу. Нисам размишљала о одласку из села, а верујем да то не би учинила ни већина младих када би имали посао. Немају сви ни потребну механизацију, а ни довољно земље да би се бавили пољопривредом. Од нечега се мора живети, а пошто посла нема, одлазе у друга места. Верујем да ће се ситуација променити. Није ни тамо где оду много боље. Требало би да остану овде, оснују породице и ту граде своју будућност – поручује Радишићева. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )