НАШИ СМО – Новинари

Реч из наслова изговорио сам у протеклих десет година на хиљаде пута. Језик ми се излизао док сам, представљајући се, сваком евентуалном саговорнику уз име говорио и занимање, да бих му лакше објаснио ко је са друге стране телефонске везе. Реакције су биле различите, од питања – што сте баш мене позвали, преко констатације – нисам ја за ту тему, до кратких објашњења – немам коментар. Кад кажете да сте новинар, дешава се да вас срдачно дочекају, покажу задовољство што желите баш њима да се бавите, да вам се посвете и дају све потребне податке за писање текста, али често буде и оних коментара – ви новинари сте праве напасти.

Међутим, најтеже је кад вам неко обећа разговор, закаже вам термин, а онда на сваки начин гледа да то избегне. Онда се новинар запита – а шта ја то радим? Зашто се бавим неким или нечим, кад он сам не жели да се било ко њиме бави. Многи би да проведу радни век склоњени од било каквих погледа јавности, да своје поступке не морају никоме да објашњавају, да своје грешке никада не признају, да своје успехе не деле са широким народним масама. Још је више оних који сматрају да се новинар наврзао на њих јер има некакав пик, жели да их покопа, нема паметнија посла па их малтретира и бави се темом која и није од значаја за народ. Када би новинари били џубокс или само фонтана лепих жеља, онда би свирали само ону песму коју им неко плати да свирају. Као обични тезгароши. Нажалост, због једног броја и таквих журналиста, сви други чланови тог еснафа трпе, или ружне речи или ружна тумачења. Некима одговара да медије користе уместо зидних новина, интерне разгласне станице или зарад личне пропаганде, протежирања политичких ставова и једнобразних мишљења. Међутим, има и оних других који поштују рад “пискарала”, коју често ословљавају са “седма сила”, и схватају шта све морају да прођу пре него што ставе потпис испод неког текста.

У последњих двадесетак година новинарство је једна од професија која је доживела велики преображај, а из објективних разлога запослени у тој бранши знање су најчешће стицали самоиницијативно. Некада су у овом послу незаобилазни били нотеси и оловке, аналогни фотографски апарат, репортерски магнетофон и писаћа машина, а вести су објављиване са дан или два закашњења, док се не припреме, пошаљу поштом и објаве у штампи. Данас новинар може да буде свако ко користи модерне мобилне телефоне. У малом пљоснатом предмету са екраном спакована је сва редакцијска опрема и довољно је само да се нађете на правом месту у правом тренутку. Ако још знате да напишете нешто о ономе што сте видели, ви сте већ комплетан новинар. Успут, треба само да задовољите строгог уредника који смишља нове задатке, али и доконог читаоца који више не троши време и новац на куповину штампе већ све чита са портала. Брзина је нешто што је неминовност и што се подразумевало увек, али данашња брзина за објављивање вести мери се секундама а не сатима или, не дај боже, данима. Вештији користе и видео-пројекције са терена па бројна публика друштвених мрежа може уживо да прати пренос неког догађаја. Добар наслов “продаје” текст, чак и ако у њему нема шта да се прочита. Неки и не читају даље од наслова, па често имају искривљену слику о свету и о свему што их окружује, сматрајући да су на време информисани. Наслов треба да садржи кључне речи, због којих ће текст бити добро позициониран на претраживачу, али и да буде довољно атрактиван да читалац кликне на њега и да ти шансу, као аутору. Хонорар се мери бројем кликова, шерова, временом задржавања на порталу, као и бројем објављених наслова у току истог дана. Не можеш објавити “бомбу”, па после ликовати десет дана на ловорикама тренутне славе. Радно време се не мери јер такав мерни инструмент још није конструисан. Новинар је увек новинар, а не ћата који у 15 сати завршава посао и иде кући. Тога нема. Ако гори зграда у поноћ, наравно да мора бити на лицу места, исто је и са свим другим црно-хроничним ситуацијама. Лепе ствари се скоро и не рачунају. Знате оно, није вест да је пас ујео човека… Ако сам некога мотивисао да крене у новинарске воде, желим му сву срећу и лаке ноте, а ако нисам, моја је намера остварена.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )