ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (13) – Друштво треба да се избори са предрасудама

– Чим кажете да сте особа са инвалидитетом сви одмах помисле на ваша ограничења и одмах су вам шансе смањене да нађете посао. Људи се осећају вреднијим када имају посао јер се потврђују, крећу се у друштву и нису препуштени сами себи, каже Оливера Тешић, саговорница ЛН која је однедавно власница козметичког салона

Оливера Тешић је изузетно лепа и шармантна жена, то ћете, сасвим сигурно помислити при првом сусрету са њом. А, већ после краћег разговора биће вам јасно да је пред вама јака личност иако одише смиреношћу и топлином. Њена животна прича, међутим, није нимало лепа, али, видећете, има срећни обрт.

Дакле, све је почело 2000. године. Удаја и одмах трдуноћа, сви разлози за срећу, али убрзо почињу здравствени проблеми, лутања у постављању дијагнозе и тек у седмом месецу трудноће добија потврду да има остеосарком. Један од најтежих облика карцинома костију. Уследио је порођај пре времена, ампутација десне бутне кости и уградња протезе.

– Сама себи сам била највећа подршка. Иако су ми рекли да немам среће, да је карцином касно откривен, била сам сигурна у своје излечење. Мој порођај је изазван у осмом месецу трудноће, донела сам на свет здравог дечака који је одмах одвојен од мене. Он је отишао у Лозницу, а ја сам остала у Београду чекајући операцију, а затим и зрачење. После годину и по дана била сам излечена – прича Оља.

Каже, да ниједног тренутка није престајала да живи пуном паром, иако је остала без косе и тешко се кретала уз помоћ штака, излазила је, дружила се са пријатељима и, како каже, понашала се као потпуно здрава особа. После две године штаке јој више нису биле потребне, а три године након операције, пошто никакав посао није био ни на видику, почела је да гаји цвеће и да продаје на пијаци. То је био њен главни посао пуних седам година. У међувремену добила је понуду од НСЗ да заврши обуку за козметичарку.

– Нас седам је завршило обуку, а само сам ја уз помоћ средстава које сам добила од НСЗ отворила свој салон. Захвална сам им на томе, нашла сам посао који ми одговара пошто сам креативна и нисам статична особа. Пошто сам тек у јулу отворила салон још увек радим сама, а када будем довољно развила посао, усудићу се и да запослим неког – поручује и каже да је у међувремену завршила и обуку за професионалног шминкера.

Примећује да се последњих неколико година осећа већа брига друштва за особе са инвалидитетом, али, како каже, и даље су предрасуде највећи проблем са којим се сусрећу.

– Чим кажете да сте особа са инвалидитетом сви одмах помисле на ваша ограничења и одмах су вам шансе смањене да нађете посао. Чак их не занимају ни субвенције које могу да добију за отварање радног места за особу са инвалидитетом – каже Оливера.

Она поручује да друштво треба да нађе начина да се избори са предрасудама и да је посао потребан свима, а да за особе са инвалидитетом то значи и много више.

– Људи се осећају вреднијим када имају посао јер се потврђују, крећу се у друштву и нису препуштени сами себи.

Оливера поручује особама са инвалидитетом да преузимају иницијативу, да се покрену, да постављају захтеве.

– Ја мислим да је нарочито тешко у овом граду слепим и слабовидим особама пошто још увек немамо звучне семафоре и посебно уређене пешачке стазе које би им олакшале самостално кретање. Али најважније је да се изађе из куће и да се свака особа са инвалидитетом укључи у неко удружење где може да размењује искуства и да добија правовремене информације. Ја сам у удружењу “Лагатор” које је многима помогло у тражењу посла.

Коментаришемо да је у Лозници велика конкуренција међу козметичарима, али наша саговорница каже да је то не брине много.

– Знам да је сада све до мене и ја сам спремна да се борим са свакаквом препреком – поручује уз осмех.

Иако је ушла у нов посао и предузетничке воде и даље гаји цвеће, а вратила се још једној обавези из прошлости.

– Наставила сам студије које сам прекинула након удаје и болести. Не верујем да ћу бити васпитачица, али не волим недовршене послове. остао ми је само још један испит и то ћу довршити – каже. 

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије