МЛАДИ НА СЕЛУ – ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (3) – Породица на првом месту

МЛАДИ НА СЕЛУ – ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (3) – Породица на првом месту

Није лако живети на селу. Има много проблема, решавамо их некако, али шта то вреди када се момци не жене. То је наш највећи проблем и када бисмо то решили, чини нам се да би све кренуло набоље – кажу мештани Беле Цркве

И из овог лепог села у Рађевини млади одлазе, углавном у Београд. Девојке и младићи који оду на школовање ван Крупња не враћају се у село. Ретки су повратници и то, како кажу сељани, само они које мука натера – ако су им остарели родитељи болесни или ако тамо где живе остану без посла.

– Много је момака који нису основали породице, а чини ми се да и не размишљају о томе. Готово све жене које су удате у Белу Цркву из других су места. Девојке из села ретко се удају за наше момке. Све су отишле негде даље јер мисле да ће им тамо бити боље. Ако млади не буду оснивали породице, неће бити ни села. То је наш највећи проблем – каже Љиљана Јеремић, ветеринарски техничар и члан Савета месне заједнице.

Подсећа да Бела Црква има око 650 становника који се углавном баве пољопривредом. У селу има неколико мањих фирми које запошљавају до дсет радника. Бела Црква је од Крупња  удаљена 24 километра (преко Завлаке), мада има и краћи пут преко Ликодре, али он још увек није у потпуности завршен. Село има осмогодишњу школу “Жикица Јовановић Шпанац”, пошту, Дом здравља.

– Лекар долази сваког дана, Дом здравља је реновиран, а обезбеђен је и стамбени простор за лекара који би се одлучио да живи у нашем селу. Некада смо имали и стоматолога. Надамо се да ће у селу опет радити зубар. Дом културе одавно није у функцији тако да немамо неких културних садржаја. Имамо градску воду и то нам много значи. Електромрежа је сада много боља, али проблем је улична расвета. Урађено је нешто, али то није довољно. Расвета много кошта, а МЗ није у могућности да реши тај проблем тако да очекујемо помоћ локалне самоуправе. Велики проблем су и лоши путеви, локални, сеоски, а нарочито путеви до њива. Ради се нешто, али то није довољно. Годинама ништа је рађено, сад се кренуло са тим активностима и свесни смо да се не може све завршити за кратко време. Град ће нам бити много ближи када путеви буду завршени. Брже и лакше ћемо завршавати обавезе у граду, овако нам треба цео дан да бисмо отишли до Крупња, Лознице или Осечине – каже Јеремићева.

Млади се углавном окупљају око фудбалског клуба 7. јули који се такмичи у Међуопштинској лиги “Јадар”. У клубу су фудбалери из Беле Цркве и околних села. Председник 7. јула Милутин Јеремић каже да је атмосфера у екипи изванредна, да се играчи лепо слажу и да се друже и после тренинга и утакмица, а то је, како истиче и најважније. Резултати су у другом плану.

Ана Кнежевић (29) завршила је саобраћајну школу, а затим и факултет за менаџера безбедности. Пре четири године из Јакова код Београда љубав ју је довела у Белу Цркву. Из равнице дошла је у брдски крај.

– Требало је мало времена да се навикнем на ове услове. Сви путеви у Јакову су асфалтирани, а овде само мало. Било ми је чудно и када су ми рекли да у школи у одељењима има по десетак ђака, а у Јакову одељења су имала и по 35 ученика. Тамо се другачије живи, али навикла сам се на ове услове. Није лако живети на селу, али ко се труди да уради што више може , лепо да живи. Имамо комплетну механизацију и обрађујемо 20 хектара наше и земље коју узимамо у закуп. Супругу и мени помажу баба и деда који су, иако у годинама, још увек веома активни. Имамо тридесет крава и продајемо млеко “Имлеку”, али гајимо и свиње, јунад, бавимо се ратарством, воћарством. Много радимо, али и поред тога нађемо времена за одмор и дружење. Млади одлазе тако да се највише дружимо и сарађујемо са људима који су старији од нас – каже Кнежевићева.

И она истиче да су лоши путеви велики проблем, као и улична расвета. Сматра да би се могло лепо живети и да би се млади лакше одлучили да остану на селу када би инфраструктура била боља.

– Старање бољих услова за живот је најважнији корак за опстанак села. Верујем да село има будућност и ако замре, сами ћемо бити криви. Мора и народ да се мало организује. Не можемо само чекати да нам неко други нешто уради. Морамо сами предузимати кораке који ће нам омогућити да боље живимо – поручује Кнежевићева.

 ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )