ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (11) – Човек је отуђен када не ради

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (11) – Човек је отуђен када не ради

У јавном сектору тврде да нису у могућности да приме у стални радни однос нове раднике па и особе са инвалидитетом због забране запошљавања и да то надомешћују кроз јавне радове. У приватном сектору указују  и на недовољну заинтересованост особа са инвалидитетом

Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом важи за све послодавце у Републици Србији, односно за свако домаћæе или страно правно или физичко лице, укључујући и Републику Србију односно државне органе, аутономну покрајину и јединице локалне самоуправе.

Како се Град Лозница односи према овој обавези и какав пример даје осталим послодавцима у Лозници,  питање је на које смо одговор потражили у разговору са Милојком Смиљанић, начелницом градске управе.

– У локалној самоуправи тренутно је запослено 183 радника на неодређено и ми смо у обавези да запослимо четири до пет особа са инвалидитетом. Ми и иначе имамо мањак запослених, међутим, због забране запошљавања у јавном сектору нисмо били у могућности да примамо нове људе, тако да смо своју обавезу испуњавали тако што смо уплаћивали припадајуће износе на посебан наменски рачун републичког буџета. Иначе, тренутно у градској управи у сталном радном односу имамо једну особу са инвалидитетом. Поштујемо њену одлуку да не тражи још инвалидску пензију  пошто јој како каже “посао дође као најбоља терапија” – каже Смиљанићева.

Она истиче да локална самоуправа издваја из буџета преко 20 милиона динара за подстицаје запошљавања од којих је значајан део намењен запошљавању социјално осетљивих група међу којима су и особе са инвалидитетом.

– Управо због ограничених могућности да отварамо стална радна места пошто се и особе са инвалидитетом примају по истој процедури, ми смо се определили да поред издвајања средстава на посебан рачун републичког буџета, што нам је законска обавеза, издавајамо и средства за јавне радове намењене особама са инвалидитетом. У 2014. години примили смо пет особа са инвалидитетом, у 2015. шест, а прошле и ове године по девет. Пошто је реч о радном ангажовању од четири месеца, жеља нам је била да омогућимо да што више особа са инвалидитетом добије прилику да раде. Наша искуства у раду са њима су веома позитивна, а они су веома мотивисани за рад, али и за учење – оцењује начелница градске управе.

Послови који се у градској управи нуде особама са инвалидитетом су, како каже, прилагођени њиховим радним потенцијалима и квалификацијама, а најчешће добијају радна места курира или раде на сређивању архива. А на питање шта би још могло на нивоу целог друштва да се уради на подстицају запошљавања особа са инвалидитетом, наша саговорница првенствено истиче промену свести и елиминисање предрасуда о радним способностима особа са инвалидитетом.

– Потребно је да подигнемо друштвену одговорност на свим нивоима према особама са инвалидитетом, а пре свега свест да је посао потребан сваком човеку. Човек  је отуђен када не ради, још више се осами и размишља о својој болести или проблему, а да не говоримо о томе да је посао за сваког основни извор егзистенције – поручује Смиљанићева.

И док у јавном сектору истичу да је проблем у већем запошљавању особа са инвалидитетом административне природе, у приватном сектору често истичу да имају другу врсту проблема – недовољну заинтересованост особа са инвалидитетом да раде.

– Ми по закону имамо обавезу да запослимо две особе са инвалидитетом. Једно радно место смо попунили, а за друго плаћамо пенале пошто нисмо успели да нађемо никога ко би био заинтересован. Ми смо спремни да запослимо и више особа са инвалидитетом, али они се радије одлучују да задрже социјална примања која имају него да заснују радни однос. Са друге стране, и посао који нудимо у кланици и трговини није нимало лак и разумемо да то није привлачно особама које имају неки здравствени проблем – каже Славољуб Савић, сувласник фирме за прераду меса “Два брата”.

Миленко Радаљац, власник компаније “Радаљац” која запошљава више од 60 радника у производњи хлеба и пецива у колективу има и две особе са инвалидитетом. Углавном је реч о дугогодишњим радницима у фирми који су у међувремену стекли инвалидитет.

– Ми смо им понудили нова радна места прилагођена њиховим могућностима и они су и даље наставили да раде у нашој компанији. Када је у питању запошљавање особа са инвалидитетом,  нама је првенствено важно да су то добри људи и добри радници. Ми се тиме руководимо и  то нам је важније од стимулација које нуди држава – каже Радаљац.

 ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )