МИОДРАГ МИШО МИХАЈЛОВИЋ – Од почетка уз Лозничке

Своју архиву Лозничких новости овај Лозничанин данас ће обогатити још једним бројем и имаће свих  500 пошто до сада није пропустио ниједан. Овакве новине су требале нашем граду и читам их од прве до последње стране, каже он 

Први број Лозничких новости који је објављен 21. марта 2008. године Миодраг Мишо Михајловић добио је бесплатно, као и сви други грађани Лознице који су то желели.  Наредног петка купио је ЛН на киоску  и тако све до данас, када ће узети и јубиларни 500. број. Наш колега из РТВ “Подриње”, тонац Мишо, каже да сваки петак започне са Лозничким новостима и да је био обрадован када је пре скоро десет година чуо да Лозница поново добија лист.

Лозница је некада, сећа се он,  имала Лозничке новине у којима су радили  многи добри новинари,  али су престале да излазе и Вуков завичај дуго није имао новина, све до пре десетак година.

– До појаве Лозничких новости били смо без писаног медија и на неки начин у тунелу што се тиче информисања путем штампе. Овакве новине су нам недостајале и у то се уверим  свакога петка кад на киоску видим људе како узимају овај лист у коме, и те како, имају шта да прочитају и буду информисани о дешавањима у граду. Електронски медији многе ствари не објаве, а мислим и да је много  теже радити у новинама него на телевизији или радију. Ту ко је чуо – чуо, ко видео – видео, а новине су  цорпус делицти јер као документ остају трајно – каже он док показује део своје хронике Лознице “спаковане” на страницама Лозничких од марта 2008. до данас.

Четвртком ради другу смену и својевремено је до новина долазио баш то вече, док су још “вруће” стизале из штампарије, па је сваки пут читајући их одмах остајао будан до пола три ујутру. Кад се то променило, онда је му је петак ујутру почињао са Лозничким новостима.

– То се зна, петком ујутру на киоск и онда читање. Новине читам од прве до последње стране, “Наши смо” је дивна рубрика и свиђа ми се што је наизменично пишу сви новинари, док је та врста уводника у другим новинама резервисана за главног и одговорног уредника.  Ево, баш сада иде серијал “Неподношљива лакоћа пропадања” у наставцима о “Вискози” што је феноменално. Људи прате наставке и баш у мом насељу коментаришу те текстове, шокирани су прочитаним и тек сад многи сазнају шта се тамо дешавало. Као бивши спортиста морам рећи да је спорт баш добро заступљен, све лиге, са свих терена има извештаја, ту су сви спортови па и они, условно речено,  мали. Волео бих мало више истраживачког новинарства јер оно увек фали – прича он док показује део колекције од 500  првих бројева Лозничких.

Наш верни читалац каже да нема петка без Лозничких. Данас ће прочитати 500. број и наставити дружење са својим омиљеним новинама бар до хиљадитог броја, а сигурно и дуже.

 Т.М.С