НАШИ СМО  – Бројке

Када сутра председница Владе Србије Ана Брнабић буде подносила извештај о првих сто дана свог мандата и раду министарстава, засуће нас подаци и, пре свега, бројке, који ће нас подсетити на планове, успехе, мање успехе, реализоване и нереализоване пројекте, решене и нерешене задатке, које су имали она и министри. Бројке су ту да употпуне целу слику, али, сматрам, ретки су они који ће неку од њих запамтити. Како се већ прича, у том извештају сазнаћемо да је Влада Ане Брнабић прва од 2008. године која ће ову календарску годину завршити са вишком у државној каси! То јој омогућује да сто дана свог кабинета обележи повећањем плата и пензија! Колико ће то бити, видеће пензионери и запослени у јавном сектору, али овај податак свакако јој је један од адута на који ће се ослонити. Медији су већ писали о неким детаљима извештаја и, како ствари стоје, када се у децембру подмире све обавезе, државна каса биће у плусу око 20 милијарди динара! Поред ових бројки, Брнабићкин мандат обележиће и увођење програмирања као обавезног предмета у пети разред, напредовање на листи конкурентности, коју објављује Светски економски форум, а на којој је наша држава напредовала за 12 места и сада је на 78. месту, као и завршетак радова на Музеју савремене уметности, после десет година реконструкција, а који ће бити отворен 20. октобра.

Наслушаћемо се и бројки везаних за резултате направљене у економији, образовању, као и о терминима очекиваним за коначно прекорачивање прага на вратима Европске уније. Ваљда ће нас једног дана примити. Само треба пребродити још пар година. Колико? Видећемо, или, барем, неки од нас.

Цифре су ових дана доминантне и у новинским насловима, од оне изговорене у уторак из уста председника наше државе, после сусрета са колегом Ердоганом – “Србија је Турској пријатељ, није ово 1389. година…”, машала, преко оне да годишње из Србије оде 400 лекара (знам једног који се већ припрема да у јануару крене пут запада и Немачке), да је Влада дала из државне касе 62 милиона за снимање филма “Бела врана” Рејфа Фајнса, глумца којем смо недавно уручили и српско држављанство, да је овогодишњи Егзит зарадио 150 милиона евра и привукао 215.000 посетилаца, до оних које рекламно подсећају да се дочек и провод у новогодишњој ноћи може резервисати у Бечу за 39 евра, без ноћења, у Будимпешти са три ноћења за 129 евра, а у Паризу са четири ноћења за тричавих 549 евра. Кад нам скоче плате на преко 400 еврића, одох одмах да прошетам поред Ајфелове куле (мада, из ове перспективе, Херцег Нови би ми много више пријао). Признајем да ме је фасцинирао и податак из штампе да се тренутно у Србији ради на чак 13.647 градилишта (мада, неколико стамбених зграда ниче само у мом комшилуку, на местима где су некада биле породичне куће), али ми је некако веродостојнији и милији био онај од понедељка када смо се подсетили да већ осам година нисмо били на Светском првенству у фудбалу и да нас је један погодак против Грузије тамо коначно повео. Поред свих поменутих, бројка на коју сам посебно поносан и која је за свако поштовање, помало је личне природе. Опростите, али морам. Само када се види записана на папиру, та бројка делује моћно. Знам, има и моћнијих, али њих тек планирам да достигнем заједно са својим колегама из редакције Лозничких новости, само, боже здравља. Примерак који управо држите у руци је 500. број недељника у који имате поверење. 500!!! Брате! Мало ли је?

 Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )