КУЋА НА СЕЛУ (10) – Из Козјака млади не одлазе

Нигде нема села као што је Козјак, кажу мештани ове месне заједнице. Село је урбанизовано и близу је града, има школу, амбуланту, дом културе, базен. Млади не одлазе у друга места у потрази за бољим животом јер им је овде лепо, истичу они

– Што би ишли из Козјака када овде имају све што им је потребно за пристојан и садржајан живот? Ко хоће да ради, може да нађе посао, чак ми се чини да и немамо довољно радне снаге. У селу послују две велике фирме кланица и прерада меса “Два брата” и млин “Филиповић у оквиру којег је и пекара. Запошљавају око 150 радника, а имамо и неколико мањих предузећа. Велики број мештана бави се пољопривредом и то веома успешно, а много је и оних који раде у граду, а живе у Козјаку. Село има нешто више од хиљаду становника и надам се да ће се тај број повећати у годинама које долазе. Људи су овде добри, вредни и добро организовани. Нигде нема села као то је Козјак и то млади знају – поносно каже Иван Степановић, председник Савета месне заједнице.

Степановић подсећа да Козјак има амбуланту у којој лекар ради два пута седмично јер за више долазака нема потребе истиче он и каже да су је реновирали у сардањи са локалном самоуправом. Наставу у издвојеном одељењу ОШ “Свети Сава” из Липничког Шора у четири разреда похађа педесетак ђака. Догодине ће у први разред кренути чак двадесет двоје предшколаца чиме се, како каже Степановић, и много веће месне заједнице не могу похвалити.

– Зграда јесте стара, али је школа реновирана и у потпуности опремљена. Недавно је асфалтирано школско игралиште и сада малишани имају одличне услове за наставу физичког васпитања. Дом културе смо реновирали пре пар година и користи се углавном за спортске активности – чак смо поставили и вештачку траву за фудбалске утакмице. У селу сви имају градску воду, а само су две улице неасфалтиране и то нам је уз реконструкцију електромреже приоритет. Верујем да ћемо и ове послове, као и све до сада, успешно завршити и тако Козјак учинити још бољим местом за живот – истиче Степановић.

Он каже да у селу нема ниједног парчета запарложеног земљишта и да овде нико не продаје земљу.

Мирко Филиповић (30), професор информатике и технике, ради у градској управи као веб- администратор и каже да ниједном није помислио да се из села пресели у град. Задовољан је животом у селу.

– Козјак је урбано место, близу града, са доста садржаја који употпуњују живот мештана, а пре свега младих. Имамо базен који је место где се током  лета окупљају млади из села и околних места, више спортских терена, леп фудбалски стадион. Активне су карате и рукометна секција, као и школица спорта. ФК Борац је миљеник целог села и на важнијим утакмицама окупи се и по 500 гледалаца колико често нема ни на прволигашким утакмицама. Тренутно се успешно такмичи у Међуопштинској лиги “Јадар”. Има двадесет фудбалера, а њих десеторица су млађи од 20 година. У плану је и покретање школе фудбала. Клуб је добро организован и постиже све боље резултате. Село је специфично и разликује се од других. Пружа бројне могућности која друга места немају. Сви који желе да раде могу овде наћи посао. Веома је мали број оних који су отишли на школовање, а да су по завршетку студија остали у тим местима. Већина се враћа у Козјак да овде оснује породицу – каже Филиповић.

Мирко Димитријевић (32) наставио је породични посао – успешно се бави пољопривредом, пре свега ратарством и сточартством. Обрађује 45 хектара своје и земље коју узима у закуп. Има сву потребну механизацију. Углавном сеје соју, кукуруз, пшеницу које користи за тов свиња и бикова.

– Мало је младих људи који су се определили за пољопривреду јер је то веома тежак посао. Углавном раде нешто друго овде у селу или у околним местима. Од пољопривреде се може пристојно живети, али мора много да се ради и немамо радно време. Ипак, не бих мењао Козјак за живот у граду. Задовољан сам јер је село добро место за живот. Насеље је урбано и имамо све што нам је потребно – истиче он.

Мирко има двоје деце и каже да ће им саветовати да заврше школу и баве се неким другим послом, а не пољопривредом.  Нада се да ће  остати да живе у Козјаку.

ЕЛН

Пројекат подржава Град Лозница