МАСОВНА ПОСКУПЉЕЊА ИЛИ ШПЕКУЛАЦИЈЕ? – Суша јаче удара од струје

МАСОВНА ПОСКУПЉЕЊА ИЛИ ШПЕКУЛАЦИЈЕ? – Суша јаче удара од струје

Поскупљење струје за два одсто од 1. октобра односи се само на домаћинства и  не би требало да се одрази линерано на цене осталих производа и услуга, сматрају економисти, али они очекују да ће због суше цене основних животних намирница до краја године ипак имати тренд раста. Њихове прогнозе су да ће највише поскупети месо и млечни производи. У лозничкој “Млекари” кажу да се може очекивати раст цена млека и у откупу и у преради и до 20 одсто

 

И док се у неким градовима Србије, првенствено Београду и Новом Саду, ове прогнозе већ обистињују пошто  у месарама  цена килограма свињског меса креће од 570 па чак и до 700 динара, потрошачи у Лозници месо и даље купују по истој цени. На лозничком тржишту се на први поглед дешава тржишна нелогичност пошто цене на сточној пијаци већ скоро три недеље падају, али у месарама остају исте. Прасад до 15 кг кошта 260-270 за килограм, а донедавно и до 300 динара. Товљеници у класи од 80 до 120 килограма продају се по 180 динара за килограм, а раније и за 200 динара. Јагњад је сада 260 динара по килограму, а до пре месец дана била је скупља за 40 динара. Понуда телади и јунади је слаба, а цена је стабилна већ годинама око 1,92 евра по килограму. Истовремено, лозничка сточна пијаца није међу најјефитнијима у земљи.

После суше скупа сточна храна

Гордана Вујаклија из лозничког “Пољосавета” сматра да је до пада цена дошло због повећане понуде јер је дуготрајна суша смањила приносе кукуруза па се пољопривредници одлучују да смање број товљеника. И поред пада цена, потражња није већа због слабе куповне моћи потрошача.

– Највише се купује за верске празнике, а осталим данима потражња је далеко мања па се  дешава и да пољопривредници не продају ништа – каже инж. Гордана Вујаклија, стручњак за сточарство.

Славољуб Савић, власник једне од највећих лозничких кланица и малопродајног ланца месара, каже да се дешавања на сточној пијаци већ дуго не одражавају на малопродајне цене.

– Ми се не снабдевамо на сточној пијаци иако чујем да цена прасади пада чак и на 250 динара, купујемо директно од узгајивача. Цене у малопродаји су већ дуго непромењене и не видим разлог да расту у наредном периоду. Код нас се килограм свињетине креће од 470 динара са коском до 500 динара од бута. Цена јунетине је од 2009. године иста и у откупу и у малопродаји – 620 без костију и 500 са костима док је телетина од 800 до 1005 динара. Једино је у овом периоду појефтинила пилетина за 20 динара, али то није ништа необично пошто цена осцилира неколико пута у току године, углавном због понуде коју највише диктира увоз – каже он. 

Приметно је и да су се промениле и потрошачке навике, па грађани ретко као некада купују месо да напуне замрзиваче, углавном сада купују само за дневну употребу, и то мање него пре.

Агроекономисти су у прогнозама осетно уздржанији. Већина указује да не треба потценити последице суше и упозорава  да ако би озбиљније поскупели соја, сунцокрет, кукуруз и пшеница, могло би доћи и до раста цена финалних производа. Млека и млечних производа, на пример. У лозничкој “Млекари” познатој по приступачним ценама, сада већ праве калкулације за наредне дане.

– До краја године може се очекивати  значајније повећање цена и у откупу млека и готових производа. Могуће и до 20 одсто, због суше, недостатка хране, а пре свега смањења сточног фонда – каже Владан Јосић, директор “Млекаре”.

Прошло време гомилања кућних залиха

Ових дана у Лозници је евидентно  скупља зелена пијаца, али очекивано, сезонски, док су на кванташкој цене приближне прошлогодишњим и ниже су него у неким градовима где се, на пример,  килограм футошког купуса наплаћује и 90 динара по килограму, скоро три пута скупље него овде.

И док су се се протеклих дана могле чути процене да ће уље отићи на 160 динара, у среду су сви медији пренели изјаву Вукосава Саковића,  председника удружења “Жита Србије”, да не постоји ниједан разлог да уље толико поскупи пошто су последице суше по сунцокрет минималне у односу на друге ратарске културе.

 Огласио се и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, тврдњом да је свако поскупљење нереално и да је у питању чиста шпекулација коју ће, како је рекао, држава морати да реши јер не сме се пад промета надокнадити повећањем ионако нереално високих цена. Он сматра да је у питању чист спин и навођење потрошача на већу потрошњу како би предупредили повећање цена.

Међутим, време лагеровања кућних залиха је очигледно прошло јер према званичној статистици, преко 40 одсто кућног буџета иде на храну, што је скоро три пута више него у земљама ЕУ, па нагађања о већем скоку цена просечног потрошача у Србији може само да насекира, али не и да га подстакне на куповину “због штедње”.

– Можда није било драстичнијег поскупљења, али цене јесу нешто више, видим ја то по новчанику, нарочито када се вратим са пијаце. Остало углавном купујем на акцијским продајама – каже једна суграђанка која је сумњичава према тврдњама да се поскупљење струје неће одразити на стандард.

– Када је то било да струја поскупи, а да све друго мирује? А шта ће бити са људима који морају да се греју на струју – 68 динара по 68, па рачунај – каже и не жели да јој име “уђе у новине”.

Оно у чему се сви економски аналитичари слажу јесте констатација да не треба потцењивати последице суше која ће се највише одразити на ионако уздрмано сточарство.

 

Кванташ

На лозничкој кванташкој пијаци цена жутих бабура на кутију је 40 динара, црвених рога од 50 до 55. Купус је од 30 до 35 динара, краставчићи од 80 до сто,  пасуљ 240, карфиол 200, црвени парадајз од 55 до 60, зелени 250 динара за џак од 10 кг, а на исту меру лук кошта 300, а кромпир 300 до 350 динара.

Резга ораха је хиљаду динара.

Е. Л. Н

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )