ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (8) – Лознички привредници би подржали социјално предузетништво
Драгослав Николић, председник Савета за привреду каже да иако у Лозници још увек нема ниједног социјалног предузећа, организација на чијем је челу подржала би такву иницијативу. За све је боље да буде што мање издвајања за социјалну помоћ, а што више подстицаја да се особе са инавлидитетом укључе у радни процес – поручује у разговору за ЛН. Подршку најављује и Милош Ђурић, председник Општег удружења предузетника Лознице
Социјално предузетништво постало је друштвена стварност у Србији која још увек није законом уредила ту област. Иако у Србији према званичној статистици послује више од 1.200 социјалних предузећа и задруга, тај облик предузетништва Лозници још увек није познат. Међутим, то не значи и да нема интересовања, већ како нам је рекло више саговорника међу особама са инвалидитетом које траже посао, нико неће да се залеће и преузме одговорност за тако крупан корак пошто има много непознаница на које треба да одговори закон о социјалном предузетништву који дуго чека да уђе у скупштинску процедуру. Заправо, од 2012. званичници најављују да ће “до краја године” такав закон бити усвојен, а његов нацрт још увек се може наћи на порталима надлежних министарстава. У њему су предвиђене и обавезе и подстицаји за локалне самоуправе. Драгослав Николић, председник Савета за привреду Лознице, каже у разговору за ЛН да нема никакве дилеме о потреби да се ово питање законски уреди.
– Социјалних предузећа има највише у најразвијенијим земљама, о томе сведоче и подаци ЕУ, нарочито у скандинавским земљама што упућује на закључак да што је развијенија земља, развијенији је и тај облик предузетништва. Социјална предузећа не могу бити ефикасна као остала и неопходно је да буду помагана из разних државних фондова и то је, можда, разлог што их у Србији има мало, а у Лозници их нема уопште – каже Николић.
На питање на који начин би Савет за привреду могао да подстакне иницијативе људи из осетљивих социјалних група, Николић каже да таквих иницијатива до сада није било, али да су лозничка предузећа више пута показала да су друштвено одговорна и да нема никакву дилему да би заједница имала адекватан одговор на тражену помоћ.
– Ми свакодневно добијамо захтеве за помоћ из разних социјално урожених група и организација тако да се привредници одазивају тим позивима, међутим, да би они основали своја предузећа морали би да имају предузетничку иницијативу. Пошто још увек немамо ни одговарајуће прописе, мени се чини да је Закон о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом тренутно ефикаснији начин стимулисање запошљавања особа са инвалидитетом. Лознички привредници поштују обавезу запошљавања особа са инвалидитетом и имамо примере предузећа која запошљавају и више него што им то закон налаже јер користе субвенције Можда би требало и повећати те субвенције пошто је то социјално осетљиво питање и не треба очекивати да привредници буду социјално одговорнији него држава – истиче Николић.
Он каже да је важно изградити социјално одговорно друштво у којем нико не треба да се осећа одбачено нити да има мање шансе од других.
– За све је боље да буде што мање издвајања за социјалну помоћ, а што више подстицаја да се особе са инвалидитетом укључе у радни процес. Моје искуство у раду са особама са инвалидитетом је веома позитивно и веома сам често био у прилици да присуствујем чуђењу других како неко иако има инвалидитет ради пуним капацитетом. То су предрасуде јер за сваку особу која има инвалидитет постоји и одговарајуће радно место – истиче Николић и на наше питање да ли би особе са инвалидитетом могле да рачунају на помоћ Савета за привреду приликом оснивања социјалног предузећа или задруге одговара потврдно.
– Наравно. И не само то, када би се сутра основало неко социјално предузеће у Лозници, сасвим сам сигуран да би лознички привредници пре куповали робу или тражили услуге од њих него од других. Ја сигурно бих – поручује председник Савета за привреду.
И Милош Ђурић, председник Општег удружења предузетника, каже за ЛН да све особе са инвалидитетом које желе да се баве предузетништвом куцају на њихова отворена врата.
– Потуно смо свесни улоге и друштвеног значаја које има социјално предузетништво. Ми у Лозници немамо таква искуства, али постоји потреба за таквим видом радног организовања и док чекамо да се донесе закон о социјалном предузетништву, можда можемо као друштвено одговорно удружење да учинимо нешто да будемо добра почетна подршка. Предложићу да на првој седници УО удружења разговарамо о томе, каже Ђурић.
Иначе, недавно је Министарство омладине и спорта упутило јавни позив за учешће у програму подршке социјалним предузећима која подстичу запошљавање младих, а који се спроводи у оквиру немачко-српске развојне сарадње. Програм пружа прилику да предузећа добију стратешку консултантску подршку у развоју и унапређењу пословања кроз рад са искусним пословним консултантима и предузетницима и повежу се са сличним предузећима у Србији.
ЕЛН
Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије
