ПОСЛЕ ПЕТ ГОДИНА БЕЗ ПЛАТЕ У “ДЕКОТРИ ПАУЕР” – Прекипело – тужићемо државу

ПОСЛЕ ПЕТ ГОДИНА БЕЗ ПЛАТЕ У “ДЕКОТРИ ПАУЕР” – Прекипело – тужићемо државу

Преосталих 16 радника, који су сви портири у “Декотри пауер”, очекује одговор Заштитника грађана, а онда ће одлучити о даљим потезима. Кажу да је ситуација све гора и да губе здравље у портирници коју немају чиме да загреју

 

Иста мета, исто одстојање, само што им се сада дугује више плата и што је због хладноће у неусловној портирници тежи боравак, поготово у трећој смени. Тако би  се после нашег јунског сусрета могла описати ситуација  преосталих 16 радника запослених као портири у “Декотри пауер”, који пет година нису примили плату нити им се уплаћују одговарајући доприноси.

У портирници на капији два окупили се радници, иза њих рушевина од фабрике и растиње. Летос су се патили са гмизавцима, а сада су проблем хладне ноћи које треба провести у портирници без струје па ноћу титра свећа, воде има, а тоалет није у функцији. Тако у фабрици која је некада грејала пола Лознице радници немају ни цепку да наложе једну пећ.

– Услови су никакви. Сада је хладно, треба наложити ватру, а огрев није обезбеђен, тако да се поразбољевасмо у трећој смени. Ситуација се само погоршава, дугују нам 67 плата, а решења нема на видику. Обраћали смо Министарству за рад, запошљавање и социјална питања, кабинету председника државе и добијали одговоре да је наш допис прослеђен даље. Наду нам даје Заштитник грађана који је нашу притужбу упутио Министарству за рад и Пореској управи и затражио да му у року од 21 дан одговоре како је могуће да радници пет година не примају плату. Тај рок је прошао и очекујем његов одговор, уколико не стигне у наредних неколико дана, зваћу га и тражити информацију, односно да ли је уопште добио тражене одговоре.  После тога, уколико се ништа не промени,  тужићемо државу Стразбуру, а остаје и опција да идемо у Београд и штрајкујемо испред Владе Србије, видећемо како ћемо даље поступати – каже Милоје Николић, радник и председник синдиката АСНС.

Он подсећа да се до сада обраћао тадашњем министру за рад Александру Вулину и Бојану Јоцићу, директору инспектората за рад у Београду, Министарству финансија, Пореској управи, Основном јавном тужилаштву у Лозници,  локалној самоуправи, али још увек нема решења ситуације. Један од радника, који у смени раде по 12 сати  је  Радомир Матић из Драгинца, који каже да су захтевали да руководство дође јер “овако више не може да издржи”.

– Здравље и животи су нам овде угрожени, не можемо да се лечимо  јер немамо да купимо лекове. Плаћам пут да дођем на посао, нешто морам и да једем па ме дан кошта 700 динара. Морам да се сналазим, а треба да оперишем колено. Видећемо шта ће нам одговорити Заштитник грађана, али  изгледа да ћемо морати у Београд да штрајкујемо глађу испред Владе. Ако нико не буде хтео да иде, идем сам и чекам док ме неко не прими, а почећу прави штрајк глађу па шта буде – каже он огорчено.

Радници су прекјуче на састанак позвали директора Слободана Павловића и правника Златомира Марковића који се одазвао. Марковић је обавестио раднике да је њихов допис “прослеђен представницима фирме у Београду” уз објашњење да се очекују одговори око решавања питања здравствених књижица, решавања статуса запослених, социјалних програма, или отварање стечајног поступка, као и да нема више информација. Он је на питање радника зашто није дошао директор казао да ће им се он обратити када буде имао нове информације.

Од априла 2012, када је престало да греје град, ово предузеће до данас нема динара прихода, а у непрекидној блокади је од јула 2013. године објаснило је недавно руководство фирме у Лозници. Како тврде, све обавезе према запосленима уредно се евидентирају у пословним књигама, а посебно оне на име доприноса за социјално осигурање које се сваког месеца пријављују Пореској управи. Надлежни државни органи, МУП, Пореска управа, контролисали су нас у више наврата и нису нашли неправилности, казао је у јуну за ЛН директор фирме Павловић.

Својевремено је “Енергетика” производила и дистрибуирала енергетске флуиде, електричну и топлотну енергију и била је “срце” тадашње  “Вискозе”. По почетној цени од осам милиона динара продата је  пре десет година  италијанској фирми “Декотра”. Данас  су од такве фабрике остали само зидови и 16 портира који их чувају и  редовно у свесци воде евиденцију шта су у смени радили.

 

Т. М. С.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )