Неподношљива лакоћа пропадања (4) – ПУСТА ФАБРИКА ПУНА ОТРОВА

Очекивало се да се из фабрике хемијске индустрије после прекида производње из погона и магацина уклоне све опасне материје. Да то није учињено, јавност није знала све до почетка децембра 2008. када је у “Вискози” избио велики пожар и појавила се информација да ватра може угрозити складиште са 550 тона опасног угљен–дисулфида (CS2). Тада се сазнало да су у некадашњем хемијском гиганту још увек ускладиштене запаљиве, експлозивне и отровне сировине и хемикалије и тема њиховог измештања је постала актуелна. Само који месец пре пожара, тадашњи, а и садашњи,  одборник др Зоран Николић је на седници локалног парламента рекао да се у фабрици налази CS2 као велика потенцијална опасност за Лозницу

Опасност је постала реалност када је приликом сечења вентилације избио пожар у коме је настрадао мушкарац, а горели су “Свила” и “Целвлакно”, а пола државе дигло се да спречи катастрофу. Ватра је обасјала проблем опасних материја у фабрици и кренуло се у тражење решења како их склонити, а пре свега CS2. Тадашњи в. д. генералног директора ХК ”Вискоза” Славољуб Којић рекао је да је преостала количина CS2 била редовна залиха при нормалном раду и потрошила би се за месец дана, али и да је опасна материја ускладиштена на најбезбеднији начин. “Вискоза” је тада имала и око стотину тона сумпорне киселине, мало цинк–сулфата, лужине, више врста лугова који “не могу да се продају а не смеју ни да се испусте јер би загадили Дрину”, две тоне фурфурала као и органских растварача и боја. Све те сировине и хемикалије су еколошки опасне а у “Вискози” су тврдили да су безбедно ускладиштене. 

Локална самоуправа одмах је почела да тражи решење проблема уз подршку Министарстава животне средине и просторног планирања. Лозница је на име суфинансирања пројекта “Дислокација 550 тона угљен–дисулфида” из Фонда за заштиту животне средине бесповратно добила десет милиона динара које је употребила за санацију складишта CS2, како би се омогућило безбедно претакање. Уговор о дислоцирању потписан је крајем децембра 2009. са предузећем “Промос плус” из Љубљане да за шест месеци уради цео посао. “Промос” се обавезао да у року обави дислокацију CS2 његово паковање, истовар, утовар и транспорт друмским и железничким саобраћајем, уради неутрализацију и уклони 18 резервоара главног складишта и базена, шест резервоара у секундарном складишту и базена, два резервоара у рекуперацији CS2 и све цевоводе који су били у контакту са угљен–дисулфидом. Иначе, због сечења метала, легалног и оног другог, погони су горели више пута, у јесен 2010. плануо је “Корд”, годину после и магацин “Целвлакна”.  Уклањање CS2 није ишло глатко. После почетног кашњења од три месеца, почетком јула 2010. кренуло је етапно измештање специјалним контејнер–цистернама железницом. Последња количина од око 27 тона дислоцирана је у јесен 2010, а онда је посао стао. Тек после пет година, почетком децембра 2015. из “Вискозине” некадашње фабрике целвлакна уклоњено је 54,7 тона муља контаминираног CS2 Претакање опасне материје трајало је два дана, посао су обавиле предузећа “Модеколо” из Београда и “Митеко” из Кнежевца, а према информацији Републичке инспекције за заштиту животне средине, CS2 је “испумпан” из резервоара у ауто–цистерне и трајно отпремљен из Србије, рекли су тада у градској управи.  Нова еколошка претња јавила се и у септембру 2013. када је дошло до истицања амонијака из једног од резервоара у напуштеном “Центрофану”. То  је био трећи пут те године да истиче амонијак у фабрици у којој је остало око две и по тоне овог експлозивног, запаљивог и отровног гаса. Октобра исте године амонијак је уклоњен. Колико је тога још увек у фабрици, било је тешко утврдити. Одговор је тражен од надлежних и ове године су добијена два од Агенције за лиценцирање стечајних управника. Према допису Агенције из фебруара у “Вискози” у оквиру имовине “Целвлакно” у стечају, налазе опасне материје. На основу преузетих количина у 2015. преостала је извесна количина CS2 и отпадне воде са муљем и налазе се у базену рекуперације, два мања резервоара, у једном 20 тона отпадне воде са отпадним муљем, а другом око две тоне густог талога отпадног муља. У великом складишту CS2 са 18 резервоара и секундарном складишту са шест резервоара налази се око 40 тона угљен–дисулфида. У “Целулози” су бели, зелени и црни луг, око 2.000 м3, око 5 м3 натријум–хидроксида,  око 800 килограма фурфурала, око 1.500 м3 активног угља  и око 20 тона мазута. У августу исте године из исте Агенције одговарају да је остало 150 тона активног угља, 750 м3 белог луга и 200 м3 зеленог, отпадне лужине пет м3, као и да оне нису опасне. Од опасних је остало 1.500 м3 воде контанимиране CS2, 300 м3 црног луга и мазута 15 тона и фурфурала 20 м3 за који “нема анализе”. Подаци су, како се наводи, преузети из записника Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Сектора за контролу и надзор, Одељења за контролу поступања са отпадом и записника Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине  од 2013.

Шта се догодило са пројектом према коме је требало да стручњаци из Италије у оквиру Програма за заштиту животне средине Уједињених нација (УНЕП) у септембру 2016. утврде степен загађености земљишта на простору некадашње “Вискозе” у Агенцији не знају осим да су представници италијанске фирме били на локацији стечајних дужника те године. Нема поузданих имформација из Агенције ни да ли је направљена процена колико је новца и времена потребно да се целокупан простор некадашње “Вискозе”од око 77 хектара рашчисти и деконтаминира. Евидентно је да то захтева новац који стечајни дужници не могу да обезбеде. Стечајни управник је 2013. примио понуде од три конзорцијума. Цена радова санације CS2 износи око 1,5 милиона евра,  а лужине и активног угља око 2,1 милион евра. Сам поступак уклањања, према достављеним понудама, би био око 160 дана. “Стечајни дужници немају новца за финансирање уклањања опасних материја. Њихова имовина се и даље умањује услед константних вишегодишњих крађа од стране непознатих лица које стечајни управник не може да спречи и поред предузимања свих активности. Проблем уклањања опасних материја превазилази могућности стечајних дужника па и Лознице, те је проблем немогуће решити без помоћи Владе и ресорних министарстава. У свом допису из 2016. Министарство пољопривреде и заштите животне средине, обавестило је стечајног управника да су у буџету за ту годину планирана средства за уклањање и трајно збрињавање опасног вишегодишњег отпада за предузећа у реструктуирању и стечају. Додела средстава обављана је у складу са прописима којима се уређују спровођење јавних набавки. Међутим, Министарство пољопривреде и заштите животне средине није имало расположивих средстава за финансијску помоћ предузећима из система ХК “Вискоза” у стечају.

Тако у пустој фабрици још има опасних материја, кад ће потпуно бити уклоњене, и урађена деконтаминација земљишта, не зна се.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије