Безбедни на интернету (6) – ПРЕСУДНА ЈЕ ПРЕВЕНЦИЈА

Безбедни на интернету (6) – ПРЕСУДНА ЈЕ ПРЕВЕНЦИЈА

Главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије Татјана Ђурашковић каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опрезни у виртуелном колико и у стварном свету. Деца врло брзо почињу да успостављају комуникацију са непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14

Да ли би широм отворио врата свог дома и пустио пролазнике да разгледају стан, кућу, да завирују у твоју собу, гледају породичне фотографије…? Зашто би то онда радио на интернету? – питања су која свако треба себи да постави оног тренутка када почне да користи интернет. Татјана Ђурашковић, главна полицијска инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Србије (ОБПВТК), каже да није циљ децу одвратити од коришћења друштвених мрежа и сличних сервиса, што би, иначе, било осуђено на пропаст, већ их научити како да их користе безбедно, да заштите своје профиле и буду опорезни у виртуелном колико и у стварном свету. Један од главних савета деци, али и свима другима, јесте да на друштвеним мрежама не прихватају за пријатеље људе које не познају. То је, међутим, немогуће јер је врло тешко објаснити и одраслима да не би требало да имају такве пријатеље, а дечја радозналост је још много већа.

– На интернету свако може може да се представи онако како жели и ништа не мора бити онако како изгледа, а деца никада не могу знати са ким то причају, уколико саговорника лично не познају. Ако не желимо да пустимо ”пролазнике да разгледају шта хоће”, морамо бити опрезни у давању личних података и слично. Због тога децу саветујемо како да заштитите своју, али и да поштују приватност других и, наравно, да никада не пристану на састанак са особом коју не познају и коју су упознали преко интернета – каже Ђурашковићева.

Кроз јасне примере из полицијске праксе у којима су њихови вршњаци били жртве деци се указује на опасности којима су изложена током коришћења интернета чиме се разбија њихова честа заблуда да се тако нешто не дешава код нас, већ само ”тамо негде у иностранству” и да им се не може десити ништа лоше. Главна инспекторка каже да је изузетно битно поверење између родитеља и деце због чега на предавањима децу подстичу да о непријатностима које доживе, да не би дошло до тежих последица, обавесте родитеље, да се не плаше, а родитеље да деци пруже подршку и да сваки случај пријаве полицији.

Најугроженија деца од десет до 14 година

ОБПВТК има доста посла и, у складу са својим капацитетима, труди се да се поред свакодневних обавеза одазове на позиве за предавања школарцима, родитељима и просветним радницима. Како Ђурашковићева каже, углавном се предавања држе старијим основцима који и јесу најрањивија група, а док су раније то били већином седмаци и осмаци, сада се граница спустила па се предавања држе ученицима петог и шестог разреда.

Деца све раније почињу да користе савремене технологије и уређаји са интернет приступом су им све доступнији, а што су старија то озбиљније истражују могућности које им они пружају. Већ са девет, десет година желе ”паметне” телефоне и почињу да отварају налоге на друштвеним мрежама, иако оне саме 13 година постављају као доњу границу старости својих корисника. Врло брзо почињу да успостављају комуникацију са другим, непознатим корисницима, а полицијска пракса каже да је најкритичније време од петог разреда основне школе, од десет, 11 година па до 13, 14. Девојчице се више излажу ризику објављивањем фотографија и започињањем комуникације са непознатим корисницима, а дечаци у такве контакте ступају најчешће приликом играња онлајн игрица. Пријаве које ОБПВТК добија од родитеља малолетника обично су у вези са сексуалним узнемиравњем деце од стране непознатих особа путем фејсбука и инстаграма. Најчешће се ради о лажним, или о правим, преузетим профилима који се користе како би се успоставио контакт са децом. По задобијању поверења, најчешче долази до слања експлицитног материјала од стране детета, фотографија на којима је дете обнажено, које затим служи за даљу принуду детета да настави са слањем таквих експлицитних фотографија и видео записа.

Лажни профил није лако препознати

Позната је чињеница да се, у већини случајева, деца боље од родитеља разумеју у коришћење интернета, а истовремено несвесна су колико су изложена опасности док га користе. Родитељи најчешће сматрају да су безбеднија у соби са рачунаром него напољу при том не знајући шта она раде на интернету. Тако се ствара јаз у породици па када се нађу у проблему деца не знају како то да кажу родитељима.

– То, наравно, знају и одрасли који имају сексуалне склоности ка деци као што знају и начин на који да им приђу. Они пажљиво бирају какве ће лажне профиле направити, како задобити поверење детета. Некада то траје доста дуго, али у већини случајева деца врло брзо остваре комуникацију са непознатима и, свесно или не, открију детаље из свог приватног живота, а често су такви подаци већ остављени као јавни на профилу на друштвеној мрежи. Деца немају искуства да разазнају лажно од правог и лака су мета, иако су врло често уверена да могу препознати лажне профиле па их на предавањима кроз примере из наше праксе разуверавамо. Ти профили изгледају верно, редовно се ажурирају, објављују статуси, а то може бити преузет профил неког дечка или девојчице чије се фотографије злоупотребљавају – објашњава Ђурашковићева.

Одељење за борбу против високотехнолошког криминала чини све да интернет учини безбеднијим пре свега за децу, али је то битка која нема краја, а да би била успешнија потребна је сарадња свих. Управо стога ОБПВТК активно сарађује са Националним контакт-центром забезбедност деце на интернету Министарства трговине, туризма и телекомуникација који и служи управо за давање савета и пријављивање штетног, нелегалног и непримереног садржаја на интернету. Да би та борба била још успешнија, а деца безбеднија, неопходно је да и грађани постану свеснији колико је присутна опасност и да стекну навику да позову полицију када год је уоче, да не кажу – мене се то не тиче, није моја ствар.

 ЕЛН

Одељење

Одељење за борбу против високотехнолошког криминала ради у склопу Службе за борбу портив организованог криминала у Управи криминалистичке полиције МУП-а и, између осталог, бави се и сузбијањем искоришћавања малолетника у порнографске сврхе путем интернета. То подразумева недела у вези са набављањем и поседовањем материјала насталог искоришћавањем малолетника у порнографске сврхе, али и поступање по пријавама грађана, родитеља оштећених малолетника као и по захтевима добијеним путем међународне оперативне полицијске сарадње.

 Армагедон

Последњих седам година ОБПВТК спроводи сталну оперативну акцију ”Армагедон” чији је циљ сузбијање искоришћавања малолетника у порнографске сврхе путем интернета и досада су поднете кривичне пријаве против 176 лица. У највећем броју случајева због извршења кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију.

Од јуна ове године у нашем Кривичном закону стоји и додатни члан да ће свако ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи сликама, аудио-визуелним или другим предметима порнографске садржине насталих искоришћавањем малолетног лица бити кажњен, а за такве преступнике предвиђена је новчана казна или казна затвора до шест месеци. Ако наиђете на такав профил, требало би да га пријавите полицији, тужилаштву или Националном контакт-центру за безбедност деце на интернету на број 19833.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )