Кућа на селу (7) – СЕЛО ЈЕ ЖИВО ДОК ИМА ШКОЛУ
На 23 километра од Лознице према Церу налази се село Рибарице које има стотинак домаћинстава и око 350 становника. И одавде млади одлазе у друге средине у потрази за послом, али у последње време све их је више који се враћају с намером да остану у селу. Ако пут од Жестика до основне школе у овом месту буде завршен и ако село у скорије време добије градску воду Рибарице ће процветати, кажу мештани
– Наше село није велико, има око 600 хектара обрадивих површина, а мештани се углавном баве ратарством и сточарством и то веома успешно. Малу цркву смо сами изградили, немамо дом културе, али имамо школу и то је за нас изузетно важно. У селу ради издвојено одељење ОШ “Степа Степановић” из Текериша и тренутно наставу похађа десет ученика од првог до четвртог разреда. Још толико ђака иде у школу у Драгинац. Ове године нисмо уписали ниједног првака, али зато ће догодине два првачића кренути у школу, а надамо се у наредним годинама много више. У последње четири година много смо уложили у поправку школске зграде и набавку потребног инвентара и то ћемо чинити и убудуће. Док је школе биће и села – поручује Драган Радичевић, председник савета месне заједнице.
Каже да је све више младих заинтересовано да остане у селу и да се сада многи који су у потрази за послом ишли у друга места враћају у Рибарице.
– Млади желе да остану овде да живе и чак ако би нашли посао у Лозници или неком другом месту, али неопходно је да решимо два велика проблема – снабдевање водом и завршетак пута од Жестика до основне школе како бисмо им створили боље услове за живот. Још од деведсетих година настојимо да решимо проблем снабдевања водом. Градски водовод је дошао на само километар и по одавде, али наше село и даље нема градску воду. Потршња је велика, у селу има много грла стоке и веома је тешко обезбедити потребне количине. Да бар имамо техничку воду за заливање. Што се пута тиче преостало је да се уради још око 1,6 километара. Када бисмо у скорије време решили ова два проблема село би процветало с обзиром на то колико су људи из нашег села вредни и способни. Иако имамо земљу од четврте до седме класе, а приноси на нашим њивама не заостају за оним у Мачви где је земља много плоднија – истиче Радичевић.
Небојша Ђорђевић (28) је завршио средњу ветеринарску школу и у породичном газдинству бави се пољопривредом. Обрађује десет својих хектара и још толико узима у закуп.
– Остао сам на селу јер овде могу да остварим приходе од који могу пристојно да живим. Многи млади људи који су из Рибарице отишли у град сада се враћају јер ни тамо не цветају руже. Сви користимо интернет, добро смо информисани и по томе не заостајемо за младима у граду. Морамо више водити рачуна о путевима какло не бисмо хабали механизацију јер је тешко купити нове машине. Било би добро када би држава младим људима који почињу посао омогућила повољне кредите за набавку механизације јер је то можда и најважније за останак на селу. Удаљеност од града није проблем јер аутобус редовно саобраћа три пута дневно, а и готово свако домаћинство има ауто тако да нисмо ускраћени за културне, спортске или неке друге сличне садржаје јер лако можемо да скокнемо до Лознице и погледамо оно што нас интересује. ФК Хајдук је нешто најпозитивније што нам се десило у последњих двадесетак година. Око клуба се окупљају млади, али и остали мештани не само из нашег села већ и из околних места. Надам се да ће се млади одлучити да остану у селу, не само они који се баве пољопривредом, већ и они који се запосле у околним местима – каже Ђурђевић.
Председник савета месне заједнице истиче да у Рибарицама готово да нема запарложеног земљишта.
– Углавном се све обрађује и чини ми се да нам чак и недостаје ораница. Тешко је овде наћи некога ко би био спреман да прода земљиште, а ако би то и учинио купцима не би требало много новца. За ар треба издвојити од 20 до 50 евра. Мало је кућа које би мештани продали, углавном су то стари објекти без неких услова за живот, а њихова цена се креће од четири до пет хиљада евра – каже Радичевић.
Е.Л.Н.
Пројекат подржава Град Лозница
