Посао је више од плате (6) – ПРЕДУЗЕТНИШТВО У ФУНКЦИЈИ ОПШТЕГ ДОБРА

Социјално предузетништво почело је у свету да се интензивно развија осамедесетих година прошлог века и данас чини 11 одсто економије ЕУ. У Србији још увек није донет Закон о социјалном предузетништву али тај сектор постоји и запошљава најмање десет хиљада људи из најугроженијих социјалних група, међу њима и особе са инвалидитетом

Према званичној статистици, у Србији послује близу 1.200 социјалних предузеæћа, од чега највише задруга (65,6%) и удружења грађана (23,7%). У социјалним предузеæћима је запослено око десет хиљада лица, а ангажују и око 20 хиљада волонтера. Скоро 17 одсто запослених у сектору социјалних предузеæћа су лица из угрожених група. Међу њима и особе са инвалидитетом.

Подаци Европског покрета, међутим,  показују да у Србији има око 400 социјалних предузећа, која учествују у бруто домаћем производу са 0,2 одсто а у запослености 0,6 одсто, док је у ЕУ допринос социјалне економије привреди 11 одсто, а запослености 6,5 одсто. Србија дуго чека на Закон о социјалном предузетништву, а до његовог доношења ту област регулише неколико других –  Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, Закон о удружењима, Закон о привредним друштвима и Закон о задругама. Социјална предузећа могу бити различита по организацији и структури, али сва имају врло јасну социјалну и јавну сврху – остварени профит реинвестирају и непрофитна су.

Помоћ у запошљавању

Горан Петронић из Удружења “Лагатор” указује у разговору за ЛН на важну друштвену улогу социјалних предузећа која су усмерена на радну интеграцију и инклузију особа са инвалидитетом која се на отвореном тржишту рада тешко сналазе.

– Наше удружење је обавило све припреме и само чекамо да се усвоји Закон о социјалном предузетништву па да региструјемо такво предузеће. Много смо научили од организације “Каритас” и верујем да ћемо добро искористити њихова искуства. Осим тога, петоро чланова нашег удружења су на обукама у предузећима која се баве сличним делатностима какве и ми планирамо па ће нам искуство које тамо стекну бити од велике помоћи – каже Петронић, али није желео да открива више детаља из планова удружења.

Он каже да је у Лозници у последње две године направљен  велики помак у запошљавању особа са инвалидитетом захваљујући сталним обукама које организује НСЗ које годишње заврши најмање 12 њихових чланова. Многи су захваљујући томе стекли нова занимања, а ове године планиране су и обуке за производњу пецива и грнчарије. 

– Прошле године успели смо да запослимо 25 особа које су примљене у стални радни однос,  а верујем да ће ове године тај број бити и премашен. Имамо добру сарадњу са послодавцима у Лозници и они се прво нама обрате када желе да запосле особу са инвалидитетом било због законске обавезе, било због коришћења субвенција пошто ми у бази података  имамо 450 чланова који траже посао – каже Петронић.

Социјална предузећа – одговор на друштвени проблем

По његовим речима, највеће препреке у запошљавању особа са инвалидитетом су предрасуде о њиховим радним способностима па су зато и јавни радови добра прилика да се особе са инвалидитетом наметну у радним срединама и стекну нова искуства.

– Прошле године је кроз јавне радове и уговоре о раду било је ангажовано стотинак особа са инвалидитетом. На почетку и на крају њиховог ангажовања увек посетим та предузећа и разговарам са послодавцима. Никада ми нико није рекао да је незадовољан њиховим радом. Особе са инвалидитетом су мотивисане да раде најбоље што могу када добију шансу и некада се догоди да их послодавци задрже на одређено време и по завршетку програма јавних радова – истиче наш саговорник и каже да користе сваку прилику и могућност да и кроз пројектно финансирање код разних донатора, некада сами, некада у партнерству са другим организацијама, осмисле такве програме који доприносе радном ангажовању чланства.

Иначе, Удружење ОСИ “Лагатор” закорачио је у свет “социјалног предузетништва” пре неколико година када су схватили да сами себи могу највише помоћи, па су тако одлучили да од својих хобија направе производе које продају и тиме покривају трошкове рада удружења. Сваки такав излет у предузетништво води ка тржишту или испитивању тржишта, а понекад и идеји о покретању властитог посла.

И док се сматра да су социјална предузећа одговор на друштвене проблеме на које држава није одговорила, а она им узвраћа разним олакшицама и подстицајним мерама, ово питање

 у нашој земљи још увек није уређено. За сада имамо само наговештаје из ресорног министарства да ће Закон о социјалном предузетништву бити донет до краја године и да ће он

регулисати и положај заштитних радионица које су због своје друштвене улоге изузете из процеса приватизације.

Појава идеје и праксе социјалних предузећа повезана је са развојем капитализма у 18. и 19. веку, када су осниване групе за самопомоћæ и друга удружења вођена принципима филантропије, а узлет социјалног предузетништва везује се за осамдесете године прошлог века када су је најпре у Италији, а потом и у другим европским земљама  почела да ничу таква предузећа.

Социјални предузетници налазе могућæност у већæини привредних сектора, али до сада највише у областима животне средине, становања, здравља и неге, информационих сервиса, финансијских услуга,  обуке и развоја пословања и производње хране.

 Е.Л.Н

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије