Саборовање у Тршићу – ОКРУГЛИ СТО О „НЕМУШТОМ ЈЕЗИКУ“

Саборски програм најстарије културне манифестације посвећене Вуку Караџићу настављен је данас у Тршићу у Кући писаца где је организован округли сто под називом „Жива традиција“. О народној приповеци „Немушти језик“ разговарали су песникиња Зорица Коцић, књижевник Дејан Михаиловић, преводилац Милош Константиновић, психолог Жарко Требјешанин, Дајана Ђедовић из Центра за културу „Вук Караџић“, док је модератор био Воја Карановић, писац и уредник на Радио Београду. Снежана Нешковић Симић, директорка лозничког Центра за културу, нагласила је да је ово један од најзанимљивијих програма који се организују јер се кроз живе разговоре враћамо традицији и неким уметничким делима.

– Прошле године смо разговарали о песми „Хасанагиница“, а овај пут нам је у фокусу пажње народна приповетка „Немушти језик“, коју је својевремено записао Вук Караџић. Наши гости су изнели своја запажања, не као стручњаци из својих области, већ као обични читаоци, што скуп чини додатно занимљивим – објаснила је директорка.

Воја Карановић рекао је да је замисао округлог стола да се учесници као читаоци и људи који воле књижевност наднесу над поједина дела наше традиције и покушају да кажу шта их у том делу узбуђује, шта им се чини вредним и занимљивим, али и да одговоре на питање да ли је и на који начин то дело данас живо за читаоце.

– Према традицији желимо да се осврнемо не само да бисмо препознали део прошлости, да бисмо рекли колико је нешто значајно за наша наслеђа, културу и књижевност, већ да видимо колико као читаоци можемо да комуницирамо са појединим делима. Чувена приповетка „Немушти језик“ је и у школском програму основаца, а ми смо овде да поставимо неколико питања у вези са њом и да видимо да  ли и то дело спада у живу традицију – казао је Карановић.

Жарко Требјешанин сматра да је „Немушти језик“ бајка, али само до пола.

– Тачно на половини бајка се претаче у додатак који такође спада у народне приче, али сасвим другог жанра, у реалистичку причу, или класичну причу о животињама. Ово је изванредна бајка, високо уметничко достигнуће и врло је психолошки инспиративна, по свом стилу и језику је изузетна. Човеков прадавни сан је да може да разуме шта говоре биљке или животиње. Као професор невербалне комуникације, рекао бих да је немушти језик онај који се користи у споразумевању без речи. Код животиња су то различити звуци, али нису артикулисани. Немушти језик је онај који је неразумљив, некада безгласан, али који саопштава нешто. То је тајанствен и мистичан говор, њиме се саопштава нешто што је неизрециво – казао је Требјешанин.

На питање како се данас људи, пре свега млади, односе према немуштом језику, речено је да би синтагму „немушти језик“ млади данас савладали не тако што би отишли на интернет, да „као код змијског цара“ добију дар немуштог говора, већ би набавили квалитетан мобилни телефон и уз поједине апликације снимили говор животиња, а апликација би то једноставно преводила.

– То је шала, али она говори о духу овог доба. Враћање оваквим текстовима је од суштинског значаја јер, без обзира на технологију, повратак изворима и средишту језика, инспирације и имагинације од суштинског је значаја – поручено је са овог округлог стола.

С. Пајић