Кућа на селу (4) – ОБРАЗОВАЊЕМ ДО ВЕЋИХ ПРИНОСА

Кућа на селу (4) – ОБРАЗОВАЊЕМ ДО ВЕЋИХ ПРИНОСА

Млади у Србији и даље одлазе са села, а у њима остају, углавном, само они који морају ту да буду јер немају где да оду. Све мање је оних који се баве искључиво пољопривредом и од тога живе.  Недостатак потребног знања, али и боља информисаност, поред хроничног недостатка новца најчешће су разлози због којих пољопривредници нису у прилици да своју производњу подигну на виши ниво и због тога је образовање изузетно значајно за даљи опстанак младих људи на селу. У Лозници се за образовање  годишње издваја петина буџета, а локална самоуправа настоји да обезбеди исте услове за школовање у граду и на селу

Србија и поред повољних природних услова за успешну пољопривредну производњу и даље има ниске приносе и неадекватну искоришћеност земљишта у односу на земље у ЕУ. Мере које је држава до сада предузимала нису помогле да се спречи одлазак младих са села. Забрињава образовна структура људи на селу која говори да они који су остали ту да живе немају довољно знања да у пољопривредној производњи примене нове технологије и тако остваре боље приносе, а самим тим и већу зараду. Стручњаци сматрају да у неко скорије време није могуће очекивати масовни повратак младих на село, али и да је опстанак оних који су се ту затекли могућ кроз улагање у њихово образовање и стално усавршавање, што би могло да,  уз примену савремених технологија, допринесе да пољопривредна производња постане профитабилнија и конкурентнија на тржишту. Образовањем сеоског становништва и применом нових научних достигнућа у пољопривредној производњи  могао би да се унапреди производни, економски и социјални положај села и тако спречи продубљавање његовог садашњег заостајања.

Важну улогу у образовању имају сеоске школе које су често и центар културног живота на селу. Стручњаци истичу да би  сеоске школе могле да се поред основног образовања баве и образовањем свих категорија сеоског становништва (предшколско васпитање, основно образовање одраслих који нису завршили основну школу, неформално образовање одраслих  за производне делатности које имају везе са пољопривредном производњом).

Тања Глишић Матић, начелник Одељења за друштвене делатности у градској управи  у Лозници, каже да је образовање један од приоритета и да локална самоуправа из буџета за ову намену годишње издваја петину буџета.

– Деца у граду и деца на селу имају исте потребе и настојимо да им омогућимо једнаке услове  за школовање. На селу имамо педесет објеката у којима се изводи настава, а њихова просечна старост је педесет година. Град сваке године издваја значајна средства за реконструкцију школа и њихову припрему за нову школску годину. Скоро у свим школама реконструисани су кровови, замењена фасадна столарија, реконструисани мокри чворови, урађена фасада и промењени подови. Директори су добри менаџери и труде се да у својим школама ураде све што је неопходно за квалитетну наставу. Чињеница је да се смањује број ученика на селу, али став градског руководства је је потребно обезбедити одговарајуће услове у школи макар у њој наставу похађао и само један ученик – истиче  Матићева.

Она подсећа да је у протеклих седам-осам година у образовну инфраструктуру и завршетак спортских хала у Лешници и Бањи Ковиљачи, као и у изградњу спортских терена и опремање школа уложено више од шест милиона евра. Истиче и да су издвојена значајна средства за финансирање школских такмичења и стручно усавршавање наставника.

– Имамо добар наставни кадар, а наши ученици су веома успешни на републичким такмичењима.  Међу њима велики број их је са села и ми настојимо да промовишемо њихове успехе. Знање се стално мора надограђивати и град ће наставити да ствара услове за квалитетније школовање ученика у сеоским школама. Сваке године градска управа уз помоћ Омладинског центра организује припремну наставу за ученике основних школа који намеравају да се упишу у средњу школу, а 70 одсто оних који прођу ову наставу је са села. Пратимо њихове резултате у њиховом даљем школовању и веома смо задовољни оним што постижу. За бројне пројекте које реализујемо деца са села показују више интересовања него њихови вршњаци из града. Имају и много боље ставове о волонтерском раду – каже Матићева.

Она сматра да није важно где људи живе већ како живе и да је стално улагање у образовање и информисање људи на селу неопходно да би они напредовали.

– Чини се да добар део њих нема потребно знање да би се бавио пољоприредом на много вишем нивоу. Повећањем приноса остварили би већу зараду, а самим тим себи би омогућили боље услове за живот. Морају  се и више интересовати за субвенције пољопривредној производњи које даје локална самоуправа и надлежно министарство јер им то може бити од велике користи.

Матићева каже да је од недавно у склопу Омладинског центра почео да ради и Аграрни центар у коме три пољопривредна стручњака волонтера саветима помажу пољопривредницима као да произведу квалитетно органско ђубриво компостирањем и да његовом употребом побољшају својства свог земљишта.

– Тако ће за кратко време од неквалитетног добити квалитетно земљиште, а тиме имати могућност да унапреде производњу.  Савети су бесплатни, а по позиву одлазимо и на терен. За сада нам се обраћају углавном пољопривредници средњих година, док је младих много мање – каже пољопривредни инжењер Милан Степановић из Аграрног центра.

 

Е.Л.Н.

 

 

 

 

 

 

 

Пројекат подржава Град Лозница

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )